„Jedan od razloga zašto je Kosovo palo za osam mesta je i taj što smo imali brojne napade na novinare: napadnut je istraživački novinar Visar Durići, teško je povređen i to ispred svoje kuće u Kosovu Polju. Desio se napad u aprilu prošle godine i na kolegu iz Radio Televizije Puls iz Šilova Nenada Milenkovića, on je pretučen u Kosovskoj Mitrovici. U istom mesecu imali smo privođenje urednice portala Kossev Tatjane Lazarević. Pretučen je i novinar Valjon Sulja u decembru prošle godine“, rekla je Vorgučićeva navodeći da je i novinarska ekipa RTV KIM prošle godine bila ometana u obavljanju svog posla u Kuzminu, od strane radnika koji su radili na iskopinama za ugalj.
Ona je saglasna i sa delom izveštaja Reportera bez granica gde se navodi da je „pristup određenim informacijama često ograničen na određenu etničku grupu, a mediji se uglavnom fokusiraju na pitanja koja se tiču njihove zajednice i pokrivaju ih isključivo iz svog ugla“.
„Zaista jeste tako. U suštini novinari srpskih redakcija se najviše bave problemima koji se tiču srpske zajednice, jer pre svega to njihovu publiku zanima, posebno kada su u pitanju lokalne teme. Kolege Albanci takođe“.
Govoreći o izazovima sa kojima se srpski novinari suočavaju, ona je kazala da je jedan od problema i nesaradnja centralnih i lokalnih institucija sa medijima.
“Mi i dalje ili retko ili uopšte ne dobijamo pozive od predstavnika lokalnih institucija za neke događaje. Povremeno dobijamo, a Srpska lista i svi predstavnici u ministarstvima, oni koji su bili i oni koji su sada, nas ne pozivaju na događaje. Sada više ne šalju ni saopštenja. Recimo mi ( RTV KIM ) iz Ministarstva za zajednice i povratak ne dobijamo nikakva saopštenja od kako je na čelu tog ministratva Goran Rakić“.
Vorgučićeva navodi da je jedan od najvećih problema novinara tokom pandemije koronavirusa nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika.
“Više puta smo se suočavali sa kršenjem Zakona o upotrebi jezika. Na početku pandemije nismo mogli da dobijemo informacije na srpskom jeziku o broju zaraženih. Nije bilo prevoda na konferencijama za štampu predstavnika Ministarstva zdravlja. Od kada je Arben Vitia na čelu ministarstva zdravlja tako se i situacija promenila. U početku nije bilo prevoda, pa smo onda reagovali kod poverenika za jezike i Ombudsmana. Oni su reagovali i to se popravilo. Međutim kada je Armen Zemaj bio na čelu ministarstva to je izostajalo”.
Vorgučićeva je ukazala i da u poslednje vreme sve više političara koristi termine koji nisu u skladu sa činjenicama.
„U poslednje vreme imamo dosta izjava od strane predsednice Kosova Vjose Osmani koje, čini mi se, nisu baš povoljne za srpsku zajednicu i bojim se da mogu da izazovu i neku netrpeljivost većinske zajednice prema Srbima. Svaki čas kosovska predsednica govori o genocidu koji je navodno Srbija počinila na Kosovu. Mislim da su te izjave neutemeljene i da su vrlo opasne. Glauk Konjufca je na obeležavanju Nacionalnog dana nestalih isto govorio o tome, rekavši da je Srbija počinila genocid. Međutim nijedan međunarodni ni domaći sud nije potvrdio da je Srbija počinila genocid na Kosovu. Mislim da bi trebalo da se obrati pažnja na to, posebno međunarodna zajednica koja ima veliki uticaj, da možda opomene kosovske predstavnike da to i nije baš dobro“.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Vorgučićeva nije optimista da će u skorije vreme doći do finalnog dogovora.
„Vučić će imati oštrijeg sagovornika, jer Aljbin Kurti je jasno stavio do znanja i pre nego što je stupio na dužnost premijera, da njemu dijalog nije visoko na listi prioriteta. To je ponovio i nakon što je došao na tu poziciju, odnosno nakon što se vratio. Kurti se više bavi unutrašnjim problemima, njemu je prioritet borba sa pandemijom, nabavka vakcina, borba sa korupcijom i kriminalom“.
Novinarski posao i muški i ženski
Vorgučićeva koja se novinarstvom bavi od 2003. godine smatra da je dobro što je među novinarima u srpskim medijima na Kosovu više žena i da je to dobar primer i za ostale organizacije i institucije.
„Novinarski posao je jednako muški koliko je i ženski. Ako je sudeći po statistici na Kosovu žene dominiraju u novinarstvu, po broju. Mislim da ima više novinarki nego muškaraca novinara. Ima i dosta žena na rukovodećim položajima, bar kad je srpska zajednica u pitanju. Ima direktorki, urednica i mislim da u tom pogledu žene nisu ugrožene“.
Na pitanje koliko je novinarkama bitna podrška porodice u obavljanju novinarskog posla Vorgučićeva je rekla da je ta podrška veoma važna.
„Mislim da je presudna podrška supružnika u ovom poslu, zato što novinari nemaju radno vreme. Pre svega da počnemo od toga. Desi se da se zadrže duže na terenu, u redakciji, dese se nepredviđene stvari tako da moraju da ih podrže u tom pogledu. I ne samo supružnici nego i deca da imaju razumevanja“ rekla je u emisiji Slobodno srpski urednica RTV KIM Zorica Vorgučić.
