U svom današnjem blogu, Borelj navodi da u junu očekuje Međuvladinu konfrenciju sa Srbijom i održavanje sastanka u okviru dijaloga Beograda i Priština na visokom političkom nivou i poziva da 2021. godina bude godina „proboja“ na svim poljima između EU i Zapadnog Balkana.
Borelj se u svom blogu osvrnuo na radnu večeru koju je ove nedelje orgnizovao u Briselu za šest lidera sa Zapadnog Balkana, uz ocenu da je važnost ovakvog neformalnog sastanka bila „tim veća jer se region ponovo nalazi na raskršću kada je reč o evrointegracijma“.
„Želeo sam da razgovaram sa liderima sa Zapadnog Balkana otvoreno i neformalno o njihovim brigama i predlozima kada je reč o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti, ali i kada je reč o više strateškom pristupu evropskoj spoljnoj politici“, navodi Borelj.
Šef EU diplomatije dodaje da mu je želja da „izgradi lični odnos“ sa onim liderima kojima je potreban „prostor za rad na dobrosusedskim odnosima“ i sa Evropskom unijom.
„Svi lideri izjavili su da su izabrali da EU integracije postave na vrh svojih agendi i ulože maksimalan politički kapital da približe ljude u regionu Evropskoj uniji“, zaključuje Borelj.
Dodaje da je bilo bilo je važno pokazati angažovanje EU sa regionom na političkom nivou, izvan same politike proširenja, ali da je diskusija tokom večere „jasno pokazala da je proširenje gotovo egzistencijalna tema“ koja ujedinjuje region.
Borelj u svom tekstu konstatuje da je Zapadni Balkan geografski „zahvaćen EU“, kao i da je EU vodeći trgovinski partner za sve zemlje Zapadnog Balkana, sa skoro 70 odsto ukupne trgovine regiona.
Međutim, dodaje da je potrebno „i malo znanja o evropskoj istoriji“ da bi se razumelo zašto region „ostaje krhak, a njegov proces integracije u EU kompleksan“.
