Najnoviji potez Aljbina Kurtija kojim objekte SPC prikazuje kao kulturno blago Kosova ali i želju da poseti Visoke Dečane je po mišljenju novinara i književnika Živojina Rakočevića nastavak agresivne retorike kosovskog premijera na „insistiranju da stvori panalbanski i kosovsko-integralni koncept u kojem nema Srba“.
„On se sam pozvao u Dečane, ali pozvao se kao projektant panalbanske ideje i projektant kosovskog kulturnog modela i kosovskog kulturnog obrasca. To nema nikakvog smisla. Ovde se radi isključivo o srpskoj kulturnoj baštini. Taj Aljbin Kurti ili bilo ko ko dolazi u Visoke Dečane dolazi u nešto što je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Međutim, on mesto svog gostovanja falsifikuje i ponižava“, kaže Rakočević za RTV Kim.
Sa druge strane, direktor RTV Mir Nenad Radosavljević Kurtijevo pismo ocenjuje kao “dobar pokušaj” da se razgovara o konkretnim i praktičnim stvarima zaštite SPC.
“Ne mislim da bi trebalo izbegavati razgovore, bez obzira što u pismu Aljbin Kurti naglašava `naša zemlja` i kako on vidi status Kosova i Metohije. Međutim, ne bi se smelo ogluštiti se o takav poziv, zato što je to, pre svega, u interesu zaštite onoga što Srpska pravoslavna crkva vekovima poseduje na Kosovu i sa druge strane da se omogući ljudima da normalnije komuniciraju, kreću se i obilaze naše spomenike. Bez obzira na pojedinosti i detalje koji su možda sporni u samom pismu, ipak je to jedna načelno iskazana dobra volja za razgovorom i mislim da bi trebalo razgovarati”, kaže Radosavljević.
Politički analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović smatra da je Aljbin Kurti “lukav i vešt” političar, te da pismo upućeno igumanu manastira Visoki Dečani zvuči “evropski, dobronamerno i tolerantno”.
“Da ga ne znamo (Aljbina Kurtija) mogli bi se uhvatiti na tu slatkorečivost. Nažalost, mi znamo kako stoje stvari i jasno je da je to pismo manje upućeno gospodinu Savi Janjiću, a više evropskim institucijama, Briselu i Vašingtonu, iako je formalno adresirano na igumana manastira Visoki Dečani. Jasno je da Priština trpi određeni pritisak, zbog položaja SPC. Mislim da je ovo Kurtijevo pismo između ostalog pokušaj kontraofanzive Prištine na to što je najrelevatnija institucija za zaštitu kulturne baštine Unesko, konstatovala da je srpska crkvena baština na Kosovu i Metohiji ugrožena, to je pismo u akciji kontrole i ublažavanja štete Prištine i tako ga treba i posmatrati“, ističe Vukadinović.
Kurti u pismu ocu Savi navodi da je „kulturno nasleđe Kosova izvor ponosa, identiteta i obrazovanja za našu državu i narod“.
„Zašto ste rušili i palili crkve i manastire i od kud sada od strašnog nasilja i 156 oskrnavljenih, srušenih i devastiranih crkava vi kažete da je to vaše? Kakva je to konfuzija u političkom i ideološkom smislu i šta ste u međuvremenu od 17. marta 2004. do danas naučili? To je ključno pitanje. A naučili ste da ako ne možete da srušite, onda dajte da to administrativno izbrišemo, prisvojimo i promenimo vlasništvo. To nije moguće“, kaže Živojin Rakočević.
„Vlast na Kosovu kao i svuda u svetu trudi se da o sebi stvori dobar imidž, u tom smislu veoma smeta to što su naši važni kulturno istorijski spomenici i manastiri proglašeni da su u kritičnoj zoni. To smeta vlasti na Kosovu i ona se trudi na svaki način da skloni tu etiketu sa sebe. Smatram da je to samo pokušaj Prištine da osvetla obraz o sebi u svetu“, smatra Radosavljević.
„Mislim da Priština neće odustati od ključne stvari, a to je pretvaranje posredno i dugoročno srpske crkvene baštine u kosovsku kulturnu baštinu. Nažalost, uprkos slatkorečivosti u tom pismu, ja ga vidim kao deo nastojanja da se nekada pritiscima i pretnjama, a nekada ponudama i gestovima dobre volje, zapravo radi na odvajanju tog neodvojivog dela srpske religijske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji“, zaključio je Vukadinović.
Kurtijevo pismo u kome navodi da je zainteresovan da poseti Visoke Dečane, dolazi nekoliko dana nakon što su on i kosovksa predsednica Vjosa Osmani uputili pismo UNESKO-u zahtevajući uklanjanje manastira SPC na Kosovu sa liste ugroženih.
Da li će doći do susreta Aljbina Kurtija sa dečanskim igumanom još uvek nije poznato pošto ni otac Sava a ni Eparhija raško-prizrenska za sada nisu odgovili na pismo kosovskog premijera.
