Kosovska policija je tokom 2021. godine zabeležila 309 slučajeva prodaje i korišćenja opijata. „Sprovedene su 162 akcije hapšenja od kojih je 235 za posedovanje droge. Osumnjičeno je 385 lica. Uhapšeno je 359 osoba albanskog porekla, i 7 srpskog“, ističu se u odgovoru Policije Kosova za RTV Kim.
„Prema poslednjim podacima za 2021. godinu zaplenjeno je oko jedan kilogram i 852 grama heroina, šest kilograma i 462 grama marihuane, i bližu četiri kilograma kokaina“, dodaje se u saopštenju policije.
Sve češća upotreba opojnih droga na Kosovu je refleksija onoga što se dešava u Evropi, smatra Safet Bljakaj direktor organizacije „Lavirint“ koja se bavi tretmanom, lečenjem i prevencijom od droge.
„U Evropi se kokain mnogo proširio, od viših slojeva društva sada je pao na srednji nivo i potražnja za drogom je mnogo veća u Evropi, ne samo u EU već i drugim zemljama. Mladi prate sve što se dešava u Evropi i smatraju da i oni moraju da to rade“, ističe Bljakaj.
On napominje da na Kosovu oko 40.000 ljudi koristi opojne supstance, dok je 10.000 potvrđenih zavisnika.
„U našoj bazi podataka registrovano je 2.630 osoba, a tu se podrazumevaju svi oni koji su zavisnici i traže medicinsku intervenciju. Smatramo da na Kosovu ima 40.000 ljudi koji koriste drogu. Delimo ih na dve kategorije: oni koji drogu upotrebljavaju rekreativno i oni koji su zavisnici“, objašnjava Bljakaj.
Od opojnih droga na Kosovu najviše su zastupljene marihuana, odnosno kanabis, dok se poslednje četiri godine distribucija i upotreba kokaina širi veoma brzo.
Sve više slučajeva u kojima tinejdžeri koriste opijate
Dušan Borisavljević predsednik Omaldinskog centra u Gračanici, smatra da mladi kroz opojna sredstva imaju više samopouzdanja.
„U jednom trenutnku mislio sam da je to trend, mada sada sve što izaziva zavisnot pruža mladima euforiju, jer su mladi ljudi danas često u nekoj depresiji, nezadovoljni sobom, okruženjem, pa spas traže u nekim supstancama koje im pružaju osećaj samopouzdanja“, kazao je Borisavljević i napomenuo da ljudima nije potreban droga da bi bili srećni, jer na kraju sve to iscrpi čoveka i on postaje mentalno slab.
Posebno zabrinjava što je droga sve dustupnija i tinejdžerima.
„Uzrast onih koji koriste drogu je mnogo pao, pre deset godina, na primer 2007. godine prosek je bio od 22,4, dok je 2019. taj broj pao na 16,4. Imamo i mnogo slučajeva sa 14, 13 i 12 godina, mi te slučajeve smatramo ekstemnim ali oni nisu česti, to su praktično deca“, navodi Bljakaj.
Kako prepozanti ko koristi drogu?
Bljakaj napominje da je teško prepoznati onoga ko koristi drogu, pogotovo je to teško roditeljima.
„Uvek se naglašavaju crvene oči, proširene zenice, međutim to može da bude i iz drugih razloga. Mladi su pametniji i znaju mnogo trikova, kao što su kapi koje uklanjaju crvenilo u očima. Na primer loš rezultat u školi i promena ponašanja se često vezuju sa pubertetom, ali kada roditelji vide tako nešto treba da se zapitaju šta se zapravo dešava. Ukoliko sumnjaju, treba se obrate lekaru ili psihologu. Mi imao kompletan program, biološke testove kojima možemo da odredimo da li je upotrebljivana neka droga i koja i koliko dugo se koristi, takođe imamo još i psihološke metode“, istakao je Bljakaj.
Stariji sugrađani od kojih su mnogi roditelji strahuju što je droga sve dostupnija na Kosovu.
„Droge sigurno ima, ni mi (Kosovo) nismo mogli da se odupremo, hteli smo demokratiju, Evropu, hteli smo nove trendove i sada je ona tu“, istakao je Mehmed Braimi iz Kosova Polja.
„Droge svakako ima, i to sve više. Problem je što roditelji ne kontaktiraju dovoljno sa svojom decom, pa deca onda popuštaju i konzumiraju drogu“, rekla je meštanka opštine Gračanica.
„Iz onoga što čujemo, shvatio sam da ima dosta droge na Kosovu, ali i u celom regionu. Do konzumiranja dolazi jer ne postoji integritet roditelja prema deci“, rekao je Albert Maljoku.
„Budući na prisustvo droge na globalnom nivou, smatram da nema velikih razlika pa čak ni ovde kod nas. Postoji veliki broj mladih koji drogu gledaju kao eksperiment“, istakla je Andreana Čekić.
„Droge na Kosovu sigurno ima, ali koliko je ona zastupljena među našom omladinom to stvarno ne znam“, kratko je odgovorio Nenad Šubarić.
„Živim u Švajcarskoj, ne znam kakva je situacija ovde na Kosovu, ali smatram da je Švajcarska veoma slobodna zemlja, konzumiranja džointa je dnevna rutina. Smatra da tako treba da bude i na Kosovu, ali i u Severnoj Makedoniji i Srbiji, treba da postoji tolerancija“, smatra Gaši Malići.
„Nema jakih droga kao kokaina, ali mislim da marihuane ima dosta a najviše u školama, što je postao veliki problem“, kazao je Apolon Hodža.
Program odvikavanja
Tokom lečenja zavisnika cilj organizacije „Lavirint“ je da im omogući normalan život. „Nije sve na nama, proces odvikavanja zavisi i od njih samih“, kazao je Bljakaj.
„Imamo programe, a jedan od njih je metadonski program za zavisnike od heroina, ukoliko oni ne žele da se skinu sa te droge, mi to zamenimo sa metadonom koji je mnogo kontrolisaniji. Proces odvikavanja zavisi od ličnosti, to ne znači lečenje u potpunosti, mi to izbegavamo jer se često dešava da na godinu dana odustaju od droge, pa se ponovo vraćaju, vrlo je teško reći da je to lečenje“, rekao je Bljakaj i dodao da je kroz metadonski program prošlo 380 lica, dok je trenutno u programu 125.
Kosovska Nacionalna strategija za borbu protiv narkotika i Akcioni plan za 2018-2022. navode da im je svrha da “razviju, racionalnom upotrebom materijala, finansijskih i ljudskih resursa, politike namenjene preuzimanju odgovornosti za zaštitu pojedinca i društva od problema proisteklih iz zloupotrebe narkotika”. Strategija u prvi plan stavlja tri konkretna cilja koji treba da ispune njenu svrhu: “smanjenje potražnje i štete”, “smanjenje ponude i snabdevenosti” i “saradnja i koordinacija”.
