U nekadašnjem gigantu do rata radilo je više od stotinu radnika. Proizvodio se i izvozio elektromaterijal. Do pre više od tri godine objekat su obezbeđivala šestorica radnika, ali su u međuvremenu ostali bez posla, pošto se pojavio investitor koji je želeo da pokrene proizvodnju. Neki od dotadašnjih čuvara su u međuvremenu pronašli posao u Kosovskim bezbednosnim snagama Kosova (KBS), neki prodali kuće i odselili se, a jedan od nekadašnjih čuvara to planira da uradi uskoro.
„Naš šestoricu su izbacili sa posla i sada sam ja prinuđen da idem u Srbiju. Za mene nema života ovde. Fabrika je zatvorena, naš šestorica smo otpušteni sa posla i ja sam prinuđen da idem „trbuhom za kruhom“. Farbika je sada pri opštini, tamo nema ništa, ljudi čuvaju stoku i ulazi ko kako hoće. Napravili su samo da isele porodice odavde“, kaže Slobodan Arsić iz Batusa.
Ostaci proizvodnje u „Radiotonu“ vidljivi su i danas, razbacani su po podovima fabrike pošto lopovima koji su je posećivali očigledno nisu bili potrebni, iil još nisu saznali šta mogu sa njima.
„Ovo je glavni pogon, sva proizvodnja je bila ovde. Prestala je da radi pre 20-tak godina, radnici su otišli odavde. U međuvremenu, pola stvari odavde se prodalo, ovde se sada čuvaju krave. I neka puštaju krave. Kad ne možemo mi, bolje da krave imaju neku korist od toga“, kaže dvadesetogodišnji Miloš Simonović iz Batusa.
Meštani, oni koji žive ili rade u blizini fabrike, godinama unazad gledaju kako se odavde odnosi. Nekima je i prećeno jer su videli lopove.
„Slika sama govori, pustoš. Od onako jake fabrike koja je ekonomski značila za ovo selo i okolinu, evo dokle je došla. Dešavale su se krađe ovde. Dolaze iz susednih sela, Enca i Goleša, i to se nosilo odavde i nosilo. Onda se javila Agencija za privatizaciju i tu se zaposlila sedmorica momaka iz sela koji su obezbeđivali fabriku. Dok su oni radili, fabrika se čuvala. Onda je došlo do privatizacije, oni su otpušteni i sada fabriku niko ne čuva“, kaže Danijela Simonović.
„Svakoga dana prolazim pored fabrike, posmatram i dosta sam upoznat sa situacijom u vezi fabrike, iako nisam radnik ovde. Situacija je katastrofalna. To je sve uništeno, pokradeno, ništa nema od toga. Inače je ovde bila dobra proizvodnja“, kaže Jovica Rajković iz susednog Skulaneva.
Pokušaj pokretanja fabrike
2016. godine meštani su se ponadali da će se fabrika ponovo pokrenuti. Odluka je doneta i lokalnoj Skupštini. Pojavio se investitor – kompanija „Metalka Majur“ iz Jagodine, a tadašnji predstavnici Vladeta Kostić i Branimir Stojanović ulili su nadu stanovnicima Batusa da će se proizvodnja ponovo pokrenuti već 2017. godine, te da će to biti prilika za nezaposlene. Sprovela se akcija čišćenja, sređivanja fasade, ali nažalost, od toga nije bilo ništa.
„Došla je firma iz Jagodine uz saradnju sa opštinom Gračanica koja je obradovala ovde sve i rekla da će oni početi sa radom. Počelo je neko sređivanje i tih sedam radnika su otpušteni“, kaže Danijela.
Razočarani Srbi iz Batusa za sve krive predstavnike lokalne samouprave, kako tadašnje, tako i aktuelne.
„To se dešava skoro pred svake izbore, uvek se otvara fabrika. Dođu novi investitori, svake godine, ali to je samo pranje novca. Ništa samo da ljudi operu pare, da nam zamažu oči i kažu – „otvoriće se fabrika. Imaće 40-50 radnih mesta“, sve kako bi mogli da glasamo za njih. To je sve u sklopu politike. Kada je bila poslednja akcija, skupilo se celo selo ali i iz Lepine, Radeva, Skulaneva, pokupili smo otpad, očistili smo i divili se našem radu, ali su to drugi ljudi zloupotrebili“, kaže Miloš Simonović.
„Ova fabrika bi mogla da spasi čitav ovaj kraj i opštini Gračanica da donese dobar prihod. Svaka vlast koja dođe okreči malo, slikaju se i ostane sve na tome. Fabrika bi mogla da se pokrene samo ako naši opštinski funkcioneri imaju malo volje. Svi koji dođu, niko ništa nije preduzeo, samo se slikaju i odu. Mladi ljudi odlaze iz sela najviše zbog posla, a ova fabrika bi mogla da uposli 200 radnika i da svi oni rade“, kaže Jovica.
Vladeta Kostić više ne živi na Kosovu, a Branimir Stojanović nas je uputio na direktora za ekonomski razvoj u Opštini Gračanica u periodu 2016. godine Aleksandra Mihajlovića koji je bio zadužen za sprovođenje projekta. Mihajlović za RTV Kim kaže da je tadašnje rukovodstvo imalo dobru nameru, ali da zbog smrti investitora fabrika nijie pokrenuta.
„2017. godine na teritoriji opštine Gračanica pojavio se jedan gospodin Radoslav Milenković, inače vlasnik „Metalke Majur“ sa idejom da otvori jedan proizvodni pogon na našoj teritoriji, onda smo, pošto sam ja tada vodio Direktorijat sa ekonomski razvoj došao na ideju, znajući kakva je situacija u našoj opštini i znajući da na našoj teritoriji postoji jedan objekat koji je u vlasništvu Agencije za privatizaciju, to je bio objekat bivše „Komnel Batuse“. On je renovirao kompletno objekat spolja. Opština je pomogla oko čišćenja samog objekta, naše javne službe izašle su nam u susret i ceo taj deo oko fabrike koji je zarastao korovu je bio očišćen. Urađena je spoljna fasada, saniran je krov i renovirane su neke prostrorije, međutim taj čovek je doživeo tragediju i kad je sve to trebalo da krene on je izgubio život. To je jedini pravi razlog zbog čega ta fabrika nije počela da radi“, kaže bivši čelnik Opštine Gračanica.
Mihajlović dodaje da krivica nije na tadašnjim predstavnicima opštine već je u pitanju bila „viša sila“.
„Opština Gračanica je prepoznala potencijal pomenutog gospodina i pružila mu administrativnu pomoć oko registracije firme. Njegovi naslednici nisu zainteresovani za taj posao ni u Jagodini ni ovde. Ja sam ih kontaktirao, ali oni ne žele time da se bave. Meštani Batusa su tu videli svoju nadu, jer je u planu bilo zapošljavanje oko pedesetak žena i još muškaraca komercijalista. Prvi put se na našoj teritoriji pojavilo tako nešto i naročito za taj kraj koji nažalost neopravdano zapostavljen“, priča Mihajlović i dodaje da je pokojni vlasnik samo u obnovu zgrade uložio 90.000 evra.
RTV Kim je poslala upit predstavnicima „Metalke Majur“ iz Jagodine sa pitanjem šta se desilo sa idejom da ova kompanija uloži u srpsku sredinu na Kosovu i da li i kakve obaveze imaju prema Agenciji za privatizaciju Kosova.
„Metalka Majur je otišla u stečaj u aprilu 2019. godine i kupljena je iz stečaja od strane novog vlasnika. Vlasnik nove „Metalke Majur“ nema nikakve veze sa prethodnim vlasnikom i radi se o novoj firmi. Prethodni vlasnik je preminuo 11.02.2019. godine. Novi vlasnik i novo pravno lice „Metalka Majur d.o.o“ nema nikakve obaveze prema objektu na Kosovu ni prema Agenciji“, navodi se u pisanom odgovoru kompanije iz Jagodine.
Od predstavnika atkuelne vlasti u Gračanici za sada nismo uspeli da dobijemo odgovor da li postoji mogućnost da se ova fabrika, inače jedina u srpskoj sredini na centralnom Kosovu, ponovo pokrene, niti da li je u međuvremenu možda bilo novih investitora. Meštanima Batusa, pogotovu mladima i nezaposlenima, to bi bila dobra prilika za posao i kako to političari vole da kažu, opstanak na Kosovu.
„Ja ne znam čemu ovo vodi, da Opština Gračanica ovo dozvoli ovako. Svi kukaju za posao a hala postoji, odlična je. Građevina je mnogo dobra, ima infrastrukturu, vodu, struju. Od mašina više nema ništa ali može da se osposobi fabrika sa vrlo malo ulaganja“, kaže Jovica Rajković.
„Ja bih molila sve koji su u mogućnosti da pokrene ovu fabriku da bi zadržali barem ovaj ostatak omladine u ovom selu. Imamo radno sposobnu decu koja bi volela da rade ovde“, poručuje meštanka Batusa Danijela Simonović.
Farbika „Komel Batuse“, odnosno „Radioton“ je u vlasništvu Agencije za privatizaciju Kosova. Objekat je velićine blizu 2.000 kvadrata, a nalazi se na kompleksu površine od četiri hektara. U samom selu živi 380 stanovnika, uglavnom srpske nacionalnosti.
