Filips, viši savetnik i ekspert za spoljne poslove u Stejt departmentu SAD tokom administracija Klintona, Buša i Obame, je tokom svog predavanja izneo “kritičku analizu dijaloga između Kosova i Srbije, uz informacije o pristupu Vlade Kosova (VK) i ulozi međunarodne zajednice, posebno u svetlu saradnje između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država”.
“Ciljevi dijaloga (Prištine i Beograda) moraju biti jasno utvrđeni: jačanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova. Srbija mora da prihvati da je gubitak Kosova rezultat Miloševićevih zločina. Kosovo je priznalo više od 110 zemalja. Srbiji se više nikada neće pridružiti”, rekao je Filips.
On smatra da Srbija “igra igru na duge staze”, jer se nada da će se međunarodna zajednica umoriti od Kosova i odustati od angažmana.
“Predsednik Aleksandar Vučić želi da kosovski Albanci predaju nezavisnost Kosova i obećaju vernost Srbiji. Ova želja je varka. To se nikada neće dogoditi”, smatra Filips.
On podseća da su postignuta 33 sporazuma od početka dijaloga 2011. godine između Kosova i Srbije.
“Raniji sporazumi se fokusiraju na mere izgradnje poverenja, poput (priznavanja) diploma, pozivnih brojeva i registarskih tablica. Međutim, Srbija se upustila u opstrukcije i primenjuje taktiku odlaganja sprovođenja postojećih sporazuma. Srbija mora da ispuni svoje obaveze. EU bi trebalo da sprovede reviziju primene 33 postojeća sporazuma, utvrdi njihov status i odredi odgovorne za opstrukcije. Sprovođenje ovih sporazuma unaprediće zamah ka rešavanju ključnih pitanja. U međuvremenu, VK mora da se usredsredi na izgradnju države i ekonomski razvoj kako bi zadovoljila potrebe svojih građana i dobila veću podršku međunarodne zajednice”, naveo je bivši savetnik u kosovskom MSP u vreme premijera Ramuša Haradinaja.
Pregovori ne mogu zanemariti emotivna pitanja poput sudbine nestalih osoba, poručio je on.
Više od 1.600 kosovskih Albanaca je nestalo tokom rata. Razgovarao sam sa jednom majkom u Đakovici koja je oplakivala nestanak njenog sina. Srbija mora priznati zločine koje je počinila, ponuditi evidenciju nestalih osoba i obezbediti posmrtne ostatke kako bi se tela mogla adekvatno sahraniti. Treba razmotriti i kompenzacijski fond”.
Filips je dobro upoznat sa činjenicom da zvanični Beograd zahteva sprovođenje sporazuma o Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom (ZSO), koji je 2015, po njemu, “usvojilo dve trećine kosovske skupštine na nagovor (tadašnjeg) predsednika Hašima Tačija”.
“ZSO je sada postao žarište kontroverzi. Kosovo već ima robusne mere za zaštitu i unapređenje manjinskih prava, utvrđene Ahtisarijevim principima i sadržane u Ustavu Kosova. Sporazum o ZSO, koji VK smatra sinonimom za fragmentaciju i disfunkciju, treba poništiti”, bio je jasan Filips.
On smatra i da je “arhitekturu dijaloga između Kosova i Srbije potrebno nadograditi” jer EU nema kredibilitet kao posrednik.
“Pet država članica EU odbijaju da priznaju Kosovo, uključujući Slovačku, domovinu specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka. Žosep Borelj, visoki predstavnik EU, dolazi iz Španije, koja takođe odbija da prizna Kosovo. EU je obećala liberalizaciju viznog režima za Kosovo nakon što reši granična pitanja sa Crnom Gorom. Godinama kasnije, liberalizacija viznog režima još uvek nije sprovedena. Dok EU ne ispuni svoju obavezu o liberalizaciji viznog režima, nedostaje joj kredibilitet za ulogu posrednika. Arhitektura posredovanja je pogrešna. Predsednik Džo Bajden snažno veruje u transatlantsku saradnju. Multilateralizam zahteva vođstvo SAD, to nije izgovor za nečinjenje. Da bih podigao nivo američkog učešća i signalizirao ozbiljnost posvećenosti Vašingtona, pozvao sam na imenovanje specijalnog predsedničkog izaslanika SAD za dijalog Kosova i Srbije”, kazao je Filips.
Dijalog ne može trajati beskonačno, potreban je rok za njegov završetak, smatra ovaj nekadašnji činovnik u vladama SAD i Kosova.
“Kada je senator Džordž Mičel pregovarao o sporazumu o Velikom petku između Britanije i Severne Irske, rekao je stranama da odlazi u ponoć i da do tada moraju imati dogovor. Određivanje roka fokusira misli i može ubrzati ishod. Godine su uzalud potrošene u raspravi o prilagođavanju granica. Razmena teritorija je uvek bila loša ideja, a i dalje je”, naveo je on.
Filips je podsetio da, prema rečima premijera Albina Kurtija, VK daje prioritet poslovima, pravosuđu i pandemiji kovid-19, te da on (Kurti) postavlja pitanje zašto bi Kosovo trebalo da pregovara sa Srbijom kada je već steklo nezavisnost.
“Beskrajni pregovori izluđuju. Ali, Kosovo ne bi trebalo da ih bojkotuje. Kosovo mora sarađivati sa Vašingtonom kako bi se odredili uslovi za njegovo dalje učešće. Da bi pregovaralo sa pozicije moći, Kosovo bi trebalo da preduzme korake za jačanje svoje demokratije unapređenjem vladavine prava. Kosovu je potreban plan ekonomskog razvoja zasnovan na proizvodnoj i poljoprivrednoj industriji. Njegova ekonomija ne može napredovati zbog strane pomoći ili doznaka. Kako bi napredovalo, Kosovo bi trebalo da se usredsredi na visokotehnološku ekonomiju i regionalnu ekonomsku integraciju. Trebalo bi da razvije nove ekonomske partnere, proširi sporazum o međusobnom priznavanju sa Izraelom i ekonomsku saradnju. Da bi pomoglo u rešavanju problema globalnog zagrevanja, Kosovo bi trebalo da se odrekne uglja i razvije alternative za čistu energiju”, rekao je on.
Filips je naveo da je “vreme je da se Kosovo udalji od svoje prošlosti”, dodajući da je OVK “igrala kritičnu i časnu ulogu oslobađajući Kosovo od srpske tiranije”, ali da se više od dve decenije nakon intervencije NATO-a, “završava se era posleratnog političkog vođstva OVK”.
“Vreme je da nova generacija Kosovara preuzme istaknutije uloge. Odgovornost je ključna za bavljenje prošlošću i za napredovanje. Specijlistička veća Kosova i Specijalno tužilaštvo mogu biti efikasan instrument odgovornosti. Međutim, ne bi trebalo da se fokusira isključivo na kosovske Albance. Radi verodostojnosti, Specijalni sud bi takođe trebalo da se pozabavi zločinima koje su počinili Srbi”, naveo je on.
Korupcija ima korozivan efekat na demokratski razvoj, podsetio je Filips.
“Nijedan kosovski Albanac nema pravo na lično bogaćenje zbog žrtve koju je podnelo društvo u celini. Kao što smo videli iz nedavnih događaja u Albaniji, niko ne može izbeći nadzor kada je u pitanju korupcija”, smatra on.
Dejvid Filips podseća da se “sukob između Kosova i Srbije često naziva Gordijevim čvorom”.
“Međutim, Marti Ahtisari veruje da nijedan problem nije nerešiv. Čak se i najteži problem može rešiti kreativnošću i strpljenjem. Kosovo je još uvek u tranziciji, učvršćuje svoju demokratiju nakon decenija okupacije. Uzajamno priznanje sa Srbijom oslobodiće potencijal Kosova, povećavajući koristi za Kosovo, Srbiju i region”, zaključio je Dejvid L. Filips.
