Aleksandar Cvejić je sa Markom Pribakom radio u nemačkoj kompaniji koja je proizvodila blindirana vozila. Za upad talibana u Kabul saznao je od prijatelja iz Hrvatske koji je pomogao i da se evakuišu iz stana koji se nalazio u neposrednoj blizini predsedničke palate.
„Talibani su upali bez otpora i ispaljenog metka. Mi smo bili u jednoj od najobezbeđenijih ulica u Kabulu. Bili smo zauzeti poslom i nismo obraćali pažnju i nismo znali da su ušli u grad sve dok nas prijatelj nije pozvao i pitao gde smo. Kada smo mu rekli da smo u smeštaju rekao nam je da su talibani u Predsedničkoj palati koja je na petsto metara od nas, da se pakujemo i idemo do vojnog dela aerodroma. Kada smo izašli na ulicu bilo je dvadeset do trideset talibana koji su obezbeđivali Palatu. Ušli smo u blindirano vozilo i rečeno nam je da ne stajemo nigde i nikom, ali ulice su bile puste“, objašnjava Aleksandar.
Kaže da je situacija u hotelu u kojem su bili smešteni Marko, on i još petorica iz susednih država bila izuzetno napeta i neizvesna.
„Ugroženo smo se osećali svakako jer ispred kapije vam stoji dvesta talibana, a nas je sedmorica, mi smo se čuvali kao porodica, čekali smo šta će da bude. Nismo znali da li oni hoće da upadnu ili neće jer taj hotel smo držali samo nas sedmorica“.
Aleksandar kaže da su bili naoružani, međutim, nije želeo da otkrije ko im je dao oružje.
„Dobili smo oružje, imali smo u slučaju napada“.
Na pitanje kako iz njegove perspektive izgleda situacija u Avganistanu, odgovara: „Tamo je sada najteže civilima, a tek će da bude teško ovima koji su radili za inostrane kompanije jer su već počeli da prave crne liste od ovih koji su radili za te kompanije, tako da će oni najgore da prođu“.
Drama oko evakuacije je trajala od nedelje do srede. Aleksandar kaže da je država Srbija organizovala da budu na mnogim spiskovima za povratak kući.
„Dobili smo informaciju da smo kod svih u svetu bili na listi za evakuaciju, ali situacija tamo nije baš takva. Nema čoveka sa spiskom i da dođeš da se prijaviš, nego smo svi jurili. Posle nekih pet sati odveli su nas do aviona, ukrcali smo se u avion i evakuisali su nas do Uzbekistana, a negde oko dvanaest sati uveče smo bili u Beogradu“.
Aleksandar Cvejić je sada sa svojom porodicom u Gračanici. Kaže da je presrećan što je sa suprugom i ćerkom i da će sve ono loše što se dešavalo u Kabulu zaboraviti.
