Izveštaj EK o Kosovu pokazuje vrlo blag stav prema kosovskim vlastima posebno kada je u pitanju bezbednosna situacija i borba protiv korupcije i kriminala, smatraju naši sagovornici. Prema mišljenju Miodraga Marinkovića, direktora Centra za afirmativnu društvenu akciju (CASA) čak su i formulacije koje se koriste u izveštaju „meke“.
„EU se poziva na poštovanje prava većinskih zajendnica i na primer to pitanje tretira kao pozivom da sa njima razgovara na većem političkom nivou. To je jedan od primera. Po meni, ako su ta prava uvrštena u zakonodavni sistem Kosova onda njihovo ispunjavanje je pitanje vladavine zakona, pravno pitanje, ne političko. Na ovaj način EU otvara prostor da se nađe opravdanje za kosovske vlasti za jedan takav intolerantan stav prema pravima manjinske zajendice. Ima još jedan primer, u jednom delu izveštaja se bezbednosna sitaucija za manjinske zajendice ocenjuje kao stabilna. A mi vrlo dobro znamo da su u zadnje vreme imali napade na Srbe pre svega južno od Ibra“, kaže Marinković.
Marinković ističe da je EU prioritet revitalizacija Briselskog sporazuma a ne narušena prava srpske zajednice.
„To prilično obeshrabruje. Generalni utisak o najnovijem izveštaju koji je objavila EK je da se suštinski problemi srpske zajednice na Kosovu, kao što su na primer jezička prava, kao što je pristup uslugama, pristup informacijama, kao što je korupcija, orgnizovani kriminal da se tretira sa jednom evidentnom ravnodušnošću koja ova pitanja diskvalifikuje kao neprioritetna pitanja kosovskog društva“.
EK poziva Prištinu i Beogad da ulože značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma iz Brisela i doprinesu postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
Novinarka iz Kosovske Mitrovice Tanja Vujisić ističe da nije potreban izveštaj EK da bi predstavnike kosovske vlasti naterali da ispune svoje obaveze.
„Pogotovo se tu ističe sporazum o ZSO što predstavnici predstavnici srpske zajednice i zvanični Beograd zahtevaju već godinama. Takođe mislim da nije neophodan izveštaj već nešto na čemu mora svakodnevno da se radi. Dakle, sama Evropska komisija i misija Euleksa. Jedno, što meni pada na pamet što se tiče konkretno ovog izveštaja je da EU nema gotovo nikakvog uticaja na kosovske institucije“, kaže Vujisićeva.
Gazmir Raci, savetnik nekadadšnje šefice kosovskog pregovaračkog tima Edite Tahiri, kaže da je Kosovo u obavezi da implementira briselski sporazum pošto ga je ratifikovalo u Skupštini Kosova. Međutim problem, prema njegovim rečima, predstavlja mišljenje Ustavnog suda o Zajednici srpskih opština.
„Za mene najveći problem će biti oko kompetencije ZSO i kako dve strane mogu da nađu kompromisno rešenje. To je sada teško jer imamo mišljenje Ustavnog suda, imamo sporazum i imamo očekivanja Srbije koja hoće veća ovlađćenja za ZSO. Za ZSO nam treba nacionalni konsenzus. Ne znam da li kurti hoće da napravi taj nacionalni konsenzus ili hoće da ide sam da reši taj problem sa Srbijom“, kaže Raci.
Komentarišući delove izveštaja o korupciji i kriminalu, Tanja Vujisić kaže da nije prvi put da međunarodna zajednica sever Kosova tretira kao leglo kriminala, a da se kriminal u ostatku Kosova pominje u smislu korupcije.
„Ali bih ja dodala da je situacija ista i u ostatku Kosova. Jedino ako Evropska komisija ne smatra da kosovske institucije nemaju nikakvu vlast na severu Kosova i Metohije. Onda se to tako kaže i napiše, pa se onda pecizira zašto je to tako“, kaže Vujisićeva.
Evropska komisija je u svom izveštaju obuhvatila period od leta 2020. do 2021. godine. Ova godina je prema njihovom mišljenju bila politički nestabilna ta da su zakonodavne aktivnosti bile ograničene upravo zbog ove političke nestabilnosti.
Hodža: Izveštaj EK gubi relevantnost
„Evropska unija nije dala jasnu perspektivu zemljama Zapadnog Balkana, jer godinama unazad ne radi na njihovom učlanjenju, pa kao takva ne može znatno uticati na kosovske predstavnike da oforme Zajednicu srpskih opština“, smatra novinar Televizije 21 Ljeart Hodža.
Hodža je mišljenja da nije prvi put da u politici Evropska unija zahteva od članica Zapadnog Balkana da sprovode dijalogom dogovorene principe.
„Nije novina da se od Kosova traži da poštuje sporazumom dogovorene stvari. EU kao posrednik izmedju Beograda i Prištine nije učinila ništa, pa prema tome mislim da njihov izveštaj neće naterati kosovsku Vladu da prizna asocijaciju ZSO“, kazao je on.
Prema mišljenju Hodže, postupkom produžavanja učlanjenja u EU taj dokument gubi na važnosti.
„Taj dokument (Izveštaj EK) mnogo gubi na važnosti zato što su pve godine zvanični stavovi i potvrde bile da zemlje Zapadnog Balkana neće biti članice EU narednih deset godina. Proširenje EU je proces koji će ići vrlo sporo, a ako je izveštaj evropske komisije neki relevantni dokument sa ovim čekanjem on gubi na važnosti“, mišljenja je Hodža.
U delu izveštaja EK, koji se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom se spominje da je dijalog nastavljen sastancima koji su održani 15. juna i 19. jula ove godine, kao i da su održani susreti glavnih pregovarača.
Od Kosova se traži da se konstruktivno angažuje i uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
