Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, između ostalog, nalaže kandidatu koji teži članstvu u EU da osigura da njegovo upravljanje i mehanizmi civilnog društva ispunjavaju standarde EU.
Profesor prava na prištinskom univerzitetu Mazlum Baraljiu smatra da je Kosovo pokazalo evidente napore da zadovolji kriterijume EU, ali da ona još uvek nije spremna da Kosovo prihvati kao ravnopravnog člana.
“Kosovo je više puta ispunilo sve moguće uslove EU, pa i one uslove koje nijedna zemlja nije imala kao zadatak. Čak je i granične linije sa Crnom Gorom ispunilo i na uštrb sebe. Nažalost EU nije bila spremna i nije još uvek spremna da prihvati Kosovo kao članicu. Predstavnici EU su više puta u toku prethodnih godina ispitali da li je Kosovo ispunilo uslove koje oni traže. Reklo bi se da i sama EU ima svoje unutrašnje probleme koje ne može da reši”, kazao je on.
Sa druge strane, politički analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović smatra da Kosovo nije ispunilo očekivane standarde Evropske unije, te stoga još uvek nije ni na razvojnom putu ka učlanjenju.
„Kosovo nije ispunilo standarde EU. Ako smo išta naučili prethodnih godina kroz takozvani evropski put i kroz puteve drugih zemalja u regionu, onda je to da se ne radi o ispunjavanju uslova za napredak. Odluka o napretku u bilo kojoj fazi ka evropskom putu zavisila bi od procene konkretnih interesa najmoćnijih zemalja EU, tako da Kosovo nije ispunilo standarde. Ali, isto sam tako siguran da napretka ne bi bilo, a najbolji dokaz za to je Makedonija, jer je ona uložila sav trud kako bi ušla u EU, pa je čak i ime države promenila u Severnu Makedoniju i još mnogo poražavajućih poteza i nisu se makli s mrtve tačke. Ako uporedimo Prištinu u tom pogledu, njihovi napori neće postići ništa, ni tehnički ni politički“, kazao je za RTV Kim Vukadinović.
Profesor Baraljiu smatra da je nedopustivo da u demokratskom sistemu Kosovo bude jedina članica bez vizne liberalizacije.
“Razni problemi EU utiču na to da Kosovo i njegovi građani nisu članovi EU i predstavljaju crnu rupu ili geto u kome jedino oni ne mogu da se kreću u zemlje EU bez viza. To je paradoksalno. Čak i u jednom monističkom sistemu u bivšoj Jugoslaviji građani Kosova su mogli da se kreću i putuju slobodno, a sada u demokratskoj Evropi i demokratskom sistemu gde se daju potpore zemljama, Kosovu još uvek nije odobrena vizna liberalizacija“, rekao je Baraliju.
Ipak, Vukadinović dodaje da su vrata EU za Kosovo zatvorena, ističući da i prištinski zvaničnici znaju za to, ali da o tome ćute.
„Mislim da su vrata EU za Kosovo zatvorena i mislim da će biti zatvorena još dugo. To je jasno i Prištini, samo što neće to javno reći. Vizna liberalizacija nije sprovedena iz više razloga, tako da su neki razlozi opravdani, a neki su rasistički, kada govorimo o Briselu. EU ne želi povećanje ulazaka i dolazaka iz regiona Kosova, mislim da oni čak gledaju kako to da ograniče, a to takođe usporavaju i tehnički i bezbednosni razlozi na Kosovu“, zaključio je Vukadinović.
U zajedničkom saopštenju, nakon izbora na Kosovu, Žozep Borelj i Oliver Varhelji naveli su da će „EU nastaviti da pruža podršku evropskom putu Kosova“, ali i podsetili na obaveze koje stoje pred budućim vlastima u Prištini.
