Porodica Krstić duže od dve decenije živi u Korićanima kod Kragujevca. U rodnom Nerodimlju kod Uroševca ostala je sva njihova imovina, koju je Zlatan mnogo puta obilazio. Problem se pojavio tek 2019., kada je otišao po lična dokumenta u Uroševac. Po izlasku iz opštinske zgrade priveli su ga zbog navodnih ratnih zločina 1999. godine.
„On tad, u to vreme, uopšte nije bio dole, on je bio sa mnom ovde i sa porodicom, sa decom. Nevin je, znamo da je nevin, nepravedno je optužen“, kaže supruga osuđenog Zlatana Krstića Sonja.
Uz podršku rodbine i prijatelja Krstići pokušavaju da prebrode tešku situaciju u kojoj su se našli.
„Bio sam kod oca u poseti. Izdržava kako izdržava. Oženio sam se, a otac još nije upoznao snajku. Dobiću dete, dobiće unuče, ako ovako ostane neće ga videti do trinaeste, četrnaeste godine“, kaže sin osuđenog Zlatana, Aleksandar Krstić.
Neshvatljivo je, kažu, da sud u Prištini nije uvažio činjenicu koja nesporno dokazuje da je Zlatan Krstić žitelj Kragujevca i da u vreme sukoba nije bio na tlu Kosova i Metohije.
„Moj predlog nepostojećoj državi Kosova je da ukinu pravnu službu, jer njihovo pravo se ne zasniva na školi, fakultetu i školovanim ljudima, na iskrenosti, na poštenju, nego se zasniva na „rekla kazala“. Ne postoji nijedan dokaz da su oni izneli, da kaže; jeste bio je, učestvovao je, radio je to i to..“, naglašava Despot Krstić, brat osuđenog Zlatana Krstića.
Iskustvo pokazuje da su svi Srbi koje terete unapred osuđeni, kažu advokati.
„Po meni je rešenje da međunarodna zajednica, koja je i dalje prisutna na KiM, vrati princip rada koji je uveo Unmik 2000. godine, da za ovu vrstu krivičnih dela sude neutralne sudije – stranci ili da takva suđenja izmestimo u specijalizovana veća u Hagu koja, vidimo, počinju da rade“, rekao je advokat Ljubomir Pantović.
