Nada Petronić je nedavno osvojila Svetsko prvenstvo u kik-boksu. Luka Mitrović je postao apsolutni šampion Srbije u kategoriji seniora muških frizera, a prethodno je sa reprezentacijom Srbije imao zabeležene rezultate i na Svetskom prvenstvu u Parizu.
Šta je njihov recept za uspeh? Da li je za vrhunske rezultate potrebna i vrhunska priprema? Ko im je podrška? I kako su zapravo zavoleli ono u čemu su najbolji?
Nada trenira i po četiri sata dnevno
Mitrovčanka Nada Petronić nedavno je osvojila zlato za juniorsku reprezentaciju Srbije u kategoriji +70 kilograma, u disciplini lou kik u Italiji. Kakvi su utisci – pitali smo je.
„Utisci su se trenutno slegli. Stvarno je bilo prelepo, atmosfera i navijanje, stvarno je bilo tog rivalstva, koje je bilo predivno. Iznenadila sam, pre svega, samu sebe. To je bilo negde u podsvesti da ću možda da osvojim (prvenstvo) jednog dana, ali se nisam tome nadala. Međutim, s obzirom na to da sam mnogo trenirala i mnogo radila i mnogo sam truda, vremena i zalaganja izdvojila za to, stvarno je to bilo negde u podsvesti. Od euforije i svega, nisam bila toliko koncentrisana na to da razmišljam – šta ako izgubim? I onda je bilo to da idem na sve ili ništa. Dajem sto odsto sebe i kako bude. Ostala sam u finalu, čekala sam da rade dve protivnice od kojih je pobedila Bugarka, nakon toga sam čekala finale zato što sam imala dosta uspeha i poena i onda su mene ostavili da radim finalnu borbu“, kazala je ona.
Međutim, ko poznaje Nadu, zna i da ovo zlato nije slučajno. Kik-boks trenira već šest godina. Posebno uživa u samostalnosti koju joj omogućava ovaj sport.
„Zato što volim da se takmičim individualno, da ne zavisim od ekipe koja će da bude tu za mene. Oni meni jesu podrška, ali jednostavno volim da se sama izborim za sebe. U ekipnim sportovima pobeda od svakog zavisi, a kada uđeš u ring, nema ni trenera. Trener mi daje savete, ali trener ne može da uđe u ring i da se bori za mene, niti bilo ko drugi, nego sam tu ja da pokažem koliko sam se zapravo spremila i zašto sam zapravo došla“, dodala je Nada.
Osim što niz godina trenira, pripreme za svetsko prvenstvo iziskivale su poseban režim koji podrazumeva požrtvovanje i upornost. Pre prvenstva provodila je i do četiri sata dnevno na treningu.
„Za svetsko prvenstvo sam se stvarno pripremala i za to se pripremam ceo moj život. Poslednja dva-tri meseca sam stvarno dala svoj maksimum. Išli smo na pripreme sa trenerom, na pripreme sa reprezentacijom Srbije. I nakon toga smo išli na takmičenje gde smo i ostvarili veliki uspeh. Pre priprema sam i sama trenirala i stvarno sam dala svoj maksimum. Treninzi traju između sat i po vremena i dva sata. To je stvarno dosta vremena, jer za ta dva sata može svašta da se odradi. Ja odvojim dva sata po treningu uglavnom“, navela je naša sagovornica.
Sav trud i rad svakako iziskuju i mnogo odricanja. Tu je ključna podrška.
„Najveća podrška je, pre svega, moja porodica – mama, tata i brat, a i porodica u klubu – moj trener, moja ekipa u klubu koji su mi bili ogromna podrška dok sam bila u Italiji i stvarno mi je velika čast da zapravo budem u tom klubu, gde smo svi kao jedna velika porodica i što se kaže – svi za jednog, jedan za sve. Stvarno se slažemo i stvarno smo kao jedna ekipa. Veliku podršku mi je takođe pružio trener. Njegov trud i rad se svih ovih šest godina zapravo isplatio. Postati prvak sveta stvarno nije mala stvar i mnogo sam srećna i zadovoljna. Pre svega, kada vidim da je moj trener zadovoljan i kad vidim da se njegov trud zapravo isplatio“, objasnila je Nada.
Ona je u Mitrovici posle takmičenja dočekana uz slavlje, kako i dolikuje svetskoj prvakinji.
Kaže da je upravo tada i bila posebno ponosna na sebe, svoj klub i grad. Ističe da je tada shvatila i koliko se isplatio njen trud.
Iako je jako mlada, ona je već naučila svoju životnu lekciju. Zato i ima poruku za svoje vršnjake.
„Treba da se oprobaju u svim sportovima, da pronađu sebe u nečemu, možda to nije sport, mogu sportom da se bave rekreativno, možda je to neki hobi, možda je to pisanje pesama, ples, bilo šta, folklor… Želim svima da poručim da nikada ne odustaju, da prate svoje snove, jer uz dosta, truda, rada, zalaganja, sve se ostvari. Borite se do kraja i verujte u sebe, ja sam verovala u sebe i ostvarila sam svoj san. Došla sam do samog vrha“, poručila je ona.
Neki mali koji zna dobro da radi
Luka Mitrović je nedavno proglašen za šampiona, a posle održanog Kupa Nikole Bizumića 2022. u Beogradu, u okviru 37. Sajma kozmetike u organizaciji Saveza frizerskih klubova Srbije.
Na početku našeg razgovora Luka je, pre svega, hteo da informiše i nas, ali i naše čitaoce i slušaoce ko je Nikola Bizumić. Stalo mu je da govori o čoveku zahvaljujući kojem je friziranje napredovalo.
„Nikola Bizumić je iz sela Neradin koje se nalazi u Vojvodini. On je, ustvari, izmislio prvu ručnu mašinicu za šišanje. Ali, s obzirom na to da je poticao iz jako siromašne porodice, nije imao sredstava, mogućnosti da svoj izum patentira, pa je pomoć zatražio od tadašnje britanske kraljice koja mu je dala sva sredstva. Preselio se u Veliku Britaniju, promenio ime u Džon Smit i preminuo kao jako bogat čovek“, kazao je Mitrović.
Međutim, vratimo se takmičenju na kojem je bio najuspešniji.
Nedavno takmičenje u Beogradu koje nosi ime Nikole Bizumića je bilo samo deo kupa, jer se ovog puta odvijalo iz dva dela.
„Prvo poluvreme je, ustvari, bilo ono u Novom Sadu koje sam osvojio, to jest, bio apsolutni šampion u svim kategorijama u koje se ubrajaju – klasična muška frizura, moderna frizura i komercijalna frizura koja se radi na lutki. Sada je na meni bio jako težak zadatak, da tokom tog perioda održim svoj kvalitet i nivo treniranja i da u ovom mesecu odbranim trofej koji sam osvojio, tako što ću izaći u Beograd na takmičenje i boriti se za novi trofej koji su ljudi iz Saveza frizerskih klubova uveli, a to je apsolutni šampion“, objašnjava naš sagovornik.
Ali, iza kratke informacije da je Luka apsolutni šampion, stoji jedna još važnija, odnosno odgovor na pitanje kako je do takvog uspeha stigao.
Pripreme, objašnjava, kao „nevelike i naporne“, kao one za Svetsko prvenstvo u Parizu ove i 2019. godine. Ipak, one su urodile plodom, a tu je sigurno imalo udela njegovo iskustvo učešća na ovakvim takmičenjima. Zato smo se i osvrnuli kako je počeo da odlazi na svetska, regionalna i nacionalna takmičenja, ali i na to kako se našao u reprezentaciji Srbije.
Luka tvrdi da se radilo o slučajnosti i srećnim okolnostima, ali i odnosu njegovog mentora prema njemu.
„Opet se vraćamo na taj period kad sam iz jedne male sredine koja se sastoji iz, kako volim da kažem, dve ulice, tri raskrsnice, jednog kružnog toka, dospeo u jednu džunglu, kod jednog čoveka koji je u tom trenutku imao više razumevanja i ambicije od mene u ovom poslu nego što sam ja sam za sebe imao, a to je Bane Babić iz Crno-belog sveta. U tom trenutku je, igrom slučaja, 2019. godine kada sam kod njega bio na akademiji zafalilo ljudi u juniorskoj reprezentaciji Srbije koja je do 21 godine. Ja sam tada imao 19 godina. Igrom slučaja, ja sam bio jedan od izabranih. Te godine sam imao privilegiju da branim boje svoje države na Svetskom prvenstvu u Parizu. Te godine smo, inače, bili šesti. Imao sam lepo iskustvo na tom takmičenju, ali opet, nisam imao tu prekretnicu u glavi da ću nastaviti time da se bavim, da ću biti takmičar, sutra imati svoj salon. Ja sam išao očevim stopama, bio rukometaš, meni je to bilo najvažnije, znači budim se sa loptom i spavam sa loptom. Ali, igrom slučaja, desilo se to takmičenje koje je zbog korone bilo odloženo u Japanu i održalo se onlajn, slali smo svoje radove i članovi žirija iz Svetske frizerske federacije su to ocenjivali“, prepričava on.
„Prijavio sam se kao senior, tada sam imao nepunih 20 godina. Desilo se da sam tada osvojio treće mesto na svetu. Moj kolega Dejan Janković je osvojio drugo. To je neverovatan uspeh, ne samo za mene, već je veliki uspeh za Srbiju i za jednu jako malu reprezentaciju, s obzirom na to koliko ulažu drugi, koliko imaju pomoći od svih sponzora. Mi smo štapom i kanapom došli do tog takmičenja preko našeg salona, pomoći sponzora koji su svake godine uz nas. Zatim se sledeće godine 2021. to ponovilo, gde sam izašao u juniorskoj kategoriji i bio vicešampion Evrope do 21 godine i to je bilo, po meni, dokaz i neka vodilja da jednostavno treba da nastavim ovim da se bavim, jer po svemu sudeći neki ljudi koji dosta više znaju od mene, od svih nas koji se bavimo ovim poslom, su odredili i ocenili da nešto što sam radio, i cela naša reprezentacija zajedno sa mnom, jako vredi“, kazao je naš sagovornik.
Zato i ne čudi da sada za njega friziranje nije biznis već posao, profesija u koju je ušao zahvaljujući svom ocu koji je poznati mitrovički frizer.
„Frizeraj ne smatram biznisom, već poslom kojim ne može svako da se bavi na vrhunskom nivou. Glavni krivac za to što sam ja u ovom poslu je jednim delom moj otac, samim tim što me je uveo u to, a drugim delom moj mentor Bane Babić koji me je usmerio da na frizeraj gledam na drugačiji način koji je dosta profitabilniji, ali i interesantniji u odnosu na onaj frizeraj koji se radi u ostalim salonima, kako u Srbiji, tako i širom sveta“, naveo je Mitrović.
Očekivano je da mu je u svemu najveća podrška porodica, ali napominje da su mu svojevrsna podrška bili i članovi reprezentacije i njegov mentor.
„Najveća podrška su mi otac i majka, jer kada nisam zarađivao, oni su bili ti koji su stali iza mene i u finansijskom smislu i u smislu da su me podržali i kad je bilo jako teško i jako lepo. Opet, bili su toliko daleko, ali tu su bili ljudi iz reprezentacije, zajedno sa mojim mentorom, zajedno sa trenerima iz reprezentacije i to je jedna od stvari koja me je održala, da ne odustanem od svega, jer je bilo jako teških trenutaka kroz taj period od 2019. do ove godine. Ja sam sada stao na svoje noge, imam svoj salon, svoju firmu, imam ljude koji vole da dođu kod mene… Dolaze zbog mene, ne dolaze zbog nekog drugog, jer su čuli da sam ja taj neki mali koji zna dobro da radi…“, dodaje Luka.
Njegovi budući planovi su da nastavi da napreduje, pa može da se zaključi, i da niže nove uspehe:
„Neki moji budući planovi su da održim ovo što sam počeo, a to je svoju fuziju, a za ostalo ćemo lako. Svet je preda mnom“.
