Kako podseća Hina, evro je kao knjižna valuta uveden tri godine ranije, 1. januara 1999. godine, a 1. januara 2002. u 12 država EU nacionalne valute zamenjene su evrom, što je bila najveća zamena valuta u istoriji.
„Evro je postao stub stabilnosti i jednakosti širom sveta, zahvaljujući vama, stotinama miliona Evropljana koji su verovali u njega, dali mu snagu, poverenje i koristili ga svakog dana“, poručila je u video poruci povodom 20. godišnjice uvođenja evra direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagard.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio je da je evro konkretan simbol evropske uspešnosti, kao jedna „pouzdana, dinamična i solidna valuta“.
„Prošlo je 20 godina otkad evropski građani u svojim džepovima mogu nositi evro, koji nije samo jedna od najmoćnijih valuta na svetu nego i, pre svega, simbol evropskog jedinstva“, izjavila je povodom godišnjice predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.
Kako prenosi Index,hr, evro je najpre uveden u 12 zemalja – Austriju, Belgiju, Finsku, Grčku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Nemačke, Holandiju, Portugal i Španiju, a danas evrozonu čini 19 država članica EU. Najpre im se pridružila Slovenija, a onda Kipar, Malta, Slovačka, Estonija, Letonija i na kraju Litvanija, a iduće godine to bi trebalo da učini i Hrvatska.
Bugarska je najavila da se želi pridružiti godinu dana nakon Hrvatske, 1. januara 2024, Rumunija je takođe najavila da će početi primami za uvođenje evra, dok Češka, Poljska i Mađarska oklevaju. U Švedskoj su 2003. godine građani na referendumu odbili ulazak u evrozonu.
Evrozona danas ima više od 340 miliona stanovnika i drugo je najveće privredno područje na svetu, na koje otpada 15 posto svetskog BDP.
Evro je na drugom mestu najsigurnijih valuta iza dolara. On sada predstavlja 20 odsto deviznih rezervi u svetu u odnosu na 60 odsto za dolar.
