Mandat Vjose Osmani traje pet godina. Izabrana je u poslednji čas, jer je 5. april prošle godine bio poslednji rok da se u Skupštini Kosova započne sa izborom naslednika Hašima Tačija. Ulogu vršioca dužnosti, nakon Tačijevog odlaska u Hag, obavljali su upravo Vjosa Osmani, te Gljauk Konjufca.
Samo nekoliko dana po preuzimanju dužnosti (na ceremeniji bez inauguracije zbog pandemije kovida-19) u javnosti je objavljeno pismo Vjose Osmani i kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji su reagovali na činjenicu da je organizacija „Evropa Nostra“ uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope.
„Ova nominacija ne ispunjava najvažniji kriterijum vašeg programa, onaj koji je povezan sa argumentovanjem ozbiljne opasnosti koja preti spomeniku… Izraz ‘lokalni ekstremisti’ namerno je preterana oznaka, dok je navodni napad terorističke organizacije ISIS potpuno neutemeljen. Ovaj jezik nas navodi na verovanje da tekst za nominaciju nije sledio profesionalnu liniju argumentacije i da je političkim i propagandnim opterećenjima odstupio u sadržaju… Potvrđujemo da je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. Ovu jednoglasnu izjavu volje naroda Kosova putem svojih izabranih predstavnika takođe je potvrdio Međunarodni sud pravde u julu 2010. Odluka MSP-a je zaključila da je proglašenje nezavisnosti Kosova u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom“, navodi se u njihovom zajedničkom pismu.
Vjosa Osmani (i Aljbin Kurti) nisu znali ili nisu hteli da znaju da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Кosovu. Na njegovim zidovima su 2014. godine osvanuli grafiti UČК i ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira je uhapšeno četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, od kojih su dvojica bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a.
Ubrzo je reagovao je i iguman Visokih Dečana otac Sava, navodeći da se „kosovske vlasti često ponašaju kao da žive u paralelnoj realnosti“.
„S jedne strane, govore da postoji međuverska i međuetnička harmonija, a diskriminacija Srba i posebno SPC, kojoj se negiraju osnovna prava, nikada nije bila intenzivnija. Samo u poslednja dva meseca bilo je toliko napada na naše crkve, pljački, stalno se suočavamo sa negiranjem identiteta naše Crkve kojoj ni ime SPC ne mogu da izgovore“, saopštio je on.
Manastiru je odlukom Ustavnog suda Кosova iz maja 2016. godine godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje. Pravosnažna i obavezujuća odluka se ne izvršava već šestu godinu, bez ikakvih posledica, iako su upravo to više puta kritikovali Evropska unija, Stejt department, ambasade Кvinte, OEBS, UNMIК i druge organizacije.
Po pitanju dijaloga Prištine i Beograda, kosovska predsednica ima očekivano tvrd stav i često ističe da je za Kosovo ključno da se u tom procesu u potpunosti poštuju „teritorijalni integritet, unutrašnji ustavni i državni poredak, kao i funkcionalnost zemlje“, te da „očekuje da se proces okonča recipročnim priznanjem“.
Osmanijeva je sredinom juna, nakon konsultacija sa političkim subjektima i u skladu sa kosovskim Zakonom o lokalnim izborima, odredila 17. oktobar kao datum za održavanje lokalnih izbora. Otprilike u isto vreme, imenovala je Krešnika Radonićija za novog predsednika Centralne izborne komisije (CIK).
Tokom godine, učestvovala je na nekoliko važnih međunarodnih skupova: Samitu Brdo – Brioni u Sloveniji, 25. Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Turskoj, bila je u Njujorku, doduše na marginama 76. sesije Skupštine Ujedinjenih nacija odakle se neplanirano vratila zbog krize oko saobraćajnih tablica i blokade prelaza Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Boravila je i u Vašingtonu na poziv Instituta za spoljnu politiku SAIS, a Nemačku je posetila na poziv predsednika Franka-Valtera Štajnmajera.
U Antaliji je imala problema sa zvezdicom i fusnotom iza imena Kosova, pa je nejasno da li je ili nije glasala za zaključke tog skupa (SEECP).
Vjosa Osmani se početkom jula ponovo vratila jednoj od svojih omiljenih tema, odmah po donošenju rezolucije Skupštine Kosova o genocidu u Srebrenici.
„Sada je vreme za zajedničku posvećenost ubeđivanju država koje podržavaju Kosovo da usvoje slične rezolucije (o genocidu na Kosovu)“, napisala je Osmanijeva na svom Fejsbuk profilu.
Menjajući društvenu mrežu, ovoga puta na Tviteru, povodom 11 godina otkako je Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila međunarodno pravo, predsednica Kosova je napisala da je vreme da „zemlje koje još nisu prepoznale stvarnost to urade“.
„Republika Kosovo je ovde da ostane: suverena, nezavisna, demokratska i miroljubiva. To će zauvek ostati“, navela je tom prilikom.
Stigla je i da u telefonskom razgovoru sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom potencira „da je odnos Kosova sa Izraelom davan i da datira iz perioda Drugog svetskog rata, kada su Albanci na Kosovu odbranili Jevreje“.
Zaboravila je da mu pomene da su kosovski Albanci aktivno učestvovali i u progonu, pljački, ucenjivanju, fizičkom zlostavljanju i pomaganju nacističkom okupatoru u hapšenju i deportovanju žrtava Holokausta u logore smrti. Nisu govorili ni o tome da pod naci-fašističkom okupacijom u Drugom svetskom ratu 1941-1944 Кosovo kao deo Velike Albanije pod protektoratom Musolinijeve Italije i u savezništvu sa Hitlerovom Nemačkom, nije postojalo kao nezavisan, međunarodno priznat politički subjekat. U isto vreme nije postojala ni država Izrael.
Odbređen broj političkih poena, pre svega u SAD, Osmanijeva je stekla sredinom avgusta kada je potvrdila odluku da će Kosovo prihvatiti jedan broj izbeglica iz Avganistana. Na aerodrom u Slatini je krajem tog meseca stigao prvi avion iz Kabula, sa 111 evakuisanih ljudi. Vlada Kosova je saopštila da će biti privremeni domaćin za oko 2.000 Avganistanaca. Neki od njih su vrlo brzo postali deo „kosovske rute“.
Sredinom septembra je Vjosa Osmani poručila da centralne institucije neće menjati Ustav, niti formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO).
Za nemački list Zidojče cajtung je kazala da „ako bi dozvolili Srpsku asocijaciju gradova i opština na Kosovu, to bi bila samo preliminarna faza za drugu Republiku Srpsku. Nećemo da menjamo Ustav, niti da dozvolimo da se Zajednicom stvori monoetnička struktura moći. To nije u našem interesu, niti u interesu regiona ili naših saveznika“.
To je, otprilike i period kada je do tog trenutka omiljeni narativ o „genocidu Srbije“ zamenila onim o „Srbiji kao maloj Rusiji“ i „destabilišućem faktoru“.
Samo par dana kasnije, u intervjuu za Dojče vele je navela da se „Srbija pokazala kao trampolina ruskog malignog uticaja u celom regionu“ i dodala da je inicijativa Otvoreni Balkan sušta suprotnost Berlinskom procesu.
„Inicijativa Otvoreni Balkan, nazivamo je Novosadska inicijativa, jer je tamo započela, u Srbiji, i menjala je nazive, Mini-Šengen recimo, ne poštuje glavni princip regionalne saradnje, a to je uključenost svih zemalja Zapadnog Balkana. Počelo je sa Albanijom i Srbijom, kasnije je uključena Makedonija. Ali, ne samo Kosovo, već i BiH i Crna Gora, smatramo da sa ekonomske tačke gledišta od toga apsolutnu korist ima Srbija. Sa političkog gledišta, Kosovo ne može ući u inicijativu za koju ni ne znamo šta bi nam donela i gde Srbija pokušava da igra vodeću ulogu. Sa bezbednosne tačke gledišta, kao i sa tačke gledišta evropskih integracija, to bi pre usporilo nego doprinelo našem procesu evropskih integracija“, zaključila je ona.
Imala je stav i u vezi sa skupom koji je povodom 60. godišnjice održavanja prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, upriličen početkom oktobra. Tada je ocenila da Srbija zloupotrebljava status zemlje posmatrača u Pokretu nesvrstanih sa ciljem da „iskrivi istinu o Kosovu“.
Tokom boravka u Vašingtonu početkom sledećeg meseca Vjosa Osmani se sastala sa državnom podsekretarkom za politička pitanja Viktorijom Nuland kojoj je rekla da je Kosovo „jedna od najdemokratskijih zemalja na svetu, pravi izvor nade u regionu i šire, kao i prava priča o uspehu američke spoljne politike, te primer američkih vrednosti“, ističući posvećenost institucija jačanju vladavine prava i ekonomske perspektive za „narod Kosova“.
Predsednica Kosova je nekoliko dana ranije u Njujorku, na Institutu za spoljnu politiku pri Univerzitetu Džon Hopkins, rekla da zvanični Beograd nastavlja da „sledi staru politiku bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, tako što je postao oruđe Rusije za destabilizaciju Kosova i Zapadnog Balkana, sve sa ciljem da uništi dostignuća SAD prethodnih decenija u regionu“, što je predsednik Srbije ubrzo nazvao „bednim trikom“.
Na virtuelnom Samitu za demokratiju na koji je, kao i Aleksandar Vučić, naknadno pozvana, početkom decembra je istakla da „Kosovo napreduje kroz slobodne i fer izbore sa mirnom tranzicijom vlasti, netaknutom slobodom medija i najvišim standardima ljudskih prava koji su zapečaćeni Ustavom“.
„Demokratija je u osnovi našeg društva, duboko je ukorenjena u našoj istorijskoj borbi za slobodu i ljudska prava. I, kao što je naš osnivač, predsednik Rugova predvideo, Kosovo se u velikoj meri oslanja na tri stuba: slobodu, nezavisnost i demokratiju“, kazala je ona i najavila da će 2022. organizovati „Globalni samit za žene u miru i bezbednosti“ koji ć́e okupiti lidere iz celog sveta.
Do kraja godine dočekala je u Prištini predsednike Severne Makedonije i Hrvatske. Nakon susreta sa Zoranom Milanovićem je rekla da „militarizacija Srbije, koja je u toku, pokazuje da postoje destabilizujuće tendencije u regionu“.
Njen gost iz Zagreba se nije složio sa tim stavom. „Srbija može ratovati 15 minuta“, kazao je Milanović na istoj konferenciji za medije.
