U Apelu, koji su prosledili Dušan Proroković, Miloš Ković i Časlav Koprivica, navodi se da je proces donošenja ustavnih amandmana i raspisivanja referenduma bio netransparentan i da tokom njega u raspravu nije bila uključena „ni sva zainteresovana stručna, a kamoli šira javnost“.
Kako se ocenjuje, neprihvatljivo je objašnjenje da je ključni razlog za takav postupak pritisak Evropske unije i uslovljenost daljeg nastavka evrointegracija, usled čega se pravi „opasan presedan da u budućnosti i drugi delovi Ustava budu menjani zbog sličnih pritisaka i uslovljavanja“.
Takvim pristupom, upozorili su potpisnici Apela, otvaraju se mogućnosti za razne manipulacije, što se posebno odnosi na pitanje statusa Kosova i Metohije u državno-pravnom poretku Republike Srbije, jer Srbi na Kosovu nemaju priliku da učestvuju u referendumu.
U Apelu 66 se navodi da je posebno štetna mogućnost da u slučaju nepostojanja kvalifikovane skupštinske većine – članove Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaca i Vrhovnog javnog tužioca bira petočlana komisija koju sačinjavaju predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, vrhovni javni tužilac Srbije i zaštitnik građana.
Štetna je i nejasnoća kome će navedene pravosudne institucije odgovarati i kako će njihov rad biti kontrolisan, ocenili su potpisnici Apela.
