Crveni krst Kosovo Polje se, poput brojnih drugih institucija i organizacija, prilagodio novonastalim okolnostima izazvanim pandemijom virusa korona. Zbog ograničene slobode kretanja korisnika humanitrane pomoći njihove aktivnosti su u ovom periodu pojačane.
“Od prvog momenta smo evidentirali sve naše korisnike koji su nemoćni, sami, ne mogu da izlaze u trgovinu zbog svih mera, starije naročito. Kakve god potrebe da imaju, mi smo spremni i izlazimo na teren. Najveća naša pomoć se sastoji u prikupljanju namirnica ljudima koji ne mogu da izlaze iz kuća, bilo da su lekovi, hrana, higijena, da se plate računi za struju, telefon, vodu. To radimo mi, sa svojim volonterima”, kaže za RTV Kim Jovica Mitrović, sekretar Crvenog krsta Kosovo Polje.
Ova organizacija je od marta 2004. godine smeštena u oronuli kontejner u Ugljaru, a u samom komšiluku žive i raseljena i socijalno ugrožena lica iz takozvanog naselja “Bergen”. Članovi tačno 24 porodice, koliko ih tu stanuje, redovni su korisnici pomoći.
„Dobijamo pomoć iz Crvenog krsta. Kad god se dobijaju paketi ovde, naš Jovica Mitrović ih odmah podeli. Meni mnogo znače i brašno i zejtin i šećer i konzerve, bilo šta. Ako ništa više, ako nemam para, poješću hleb i tu konzervu“, kaže Slađana Jovanović, raseljeno lice iz Prizrena.
„Treba sve, higijena i hrana, pogotovu starijim osobama koje ne mogu da se kreću. Ja, šta god hoću, moram da molim nekoga da mi pomogne. Jutros sam se čula sa Sašom iz Crvenog krsta da mi podigne penziju. Dobijamo (pomoć) iz Crvenog krsta kad i oni dobijaju. Oni ne mogu da nam daju ono što nemaju. Kada dobiju, podele fer i pošteno“, kaže Marija Balog iz Prištine.
Duška Sokolović je raseljeno lice iz Kačanika. U „Bergenu“ živi od 2002. godine.
„Ja živim samo od srpske socijale od 8.400 dinara. Mnogo nam znači pomoć, ali i dobra reč sa Jovicom, Biljom i Sašom (uposleni u Crvenom krstu). Oni su tu sa nama i kada je poplava i kada plačemo, kad nam je lepo i kada nam je ružno“, kaže Duška.
Rad u Crvenom Krstu, za Jovicu Mitrovića, nije samo posao, već privilegija i velika odgovornost.
“Ja sam se opredelio za ovaj humanitarni rad još pre rata. Za mene lično je najveće zadovoljstvo kada odemo kod korisnika koji su zadovoljni, presrećni i koji kažu “da nije vas, nas niko ne bi obišao”, a takvih ima, nažalost, mnogo”, kaže Jovica.
Međutim, zabrana kretanja koju je uvela Vlada Kosova znatno otežava rad Crvenog krsta, pošto samo dva člana ove organizacije imaju dozvolu, a više od deset volontera nema mogućnost da se kreće. Osim ovih, suočavaju se i sa drugim poteškoćama.
“Iako imamo možda najdelikatni posao, izlazimo na teren, izloženi smo riziku kao i medicinsko osoblje, osim Crvenog Krsta Srbije koji nam je nekim kanalima slao maske i zaštitna dezinfekciona sredstva, mi ni od koga nismo dobili ništa. Mi smo prešli preko 1.000 km na terenu prošlog meseca, a nismo dobili ni za volontere nikakvu pomoć, niti za organizaciju. Snalazimo se, sipamo gorivo iz svog džepa i sve što je potrebno finansiramo sami kako ljude ne bi ostavili na cedilu”, kaže Mitrović.
Crveni krst Kosovo Polje inače radi u okviru Crvenog krsta Srbije, ali je međunarodno priznat od strane Međunarondog komiteta Crvenog krsta i Federacije, pa svoj rad prilagođava i srpskom i kosovskom sistemu.
Ranijih godina su tokom obeležavanja Međunarodnog dana Crvenog krsta organizovali akcije dobrovoljnog davanja krvi. Ove godine će biti organizovana Nedelja Crvenog krsta koja počinje danas i trajaće do 15 maja.
Međunarodni dan Crvenog krsta obeležava se na dan kada je rođen Anri Dinan, osnivač jednog od najmasovnijih i najstarijih humanitarnih pokreta.
