Pojedini poslanici kritikovali su protivljenje Berlina rešenju koje podrazumeva razmenu teritorija.
Poslanik levice „Di Linke“ Aleksander Noj ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija, da je to naišlo na podršku SAD, kao i pojedinih članica EU, a da se žestoko usprotivila Nemačka.
„Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu“, kazao je on.
Noj je podsetio i da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.
On je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom.
Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja.
Frizen je, u svom obraćanju, kazao da niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu i da bi trebalo da nemačka vlada podrži razmenu teritorija.
Poslanik Zelenih Manuel Sarazin je ukazao da SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, te je naglasio da se mora odbaciti ideja razmene teritorije protiv koje su navodno građani na Kosovu i u Srbiji.
Renate Alt, poslanica Slobodarske partije Nemačke (FDP) je upozorila na rastući uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu, dodajući da bi zbog toga EU trebalo da insistira na evropskoj perspektivi kako bi zemlje regiona nastavili putem reformi i evropske integracije.
Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas je, obrazlažući zahtev nemačke vlade o nastavku učešća u Kforu, rekao da je bezbednosno stanje na Balkanu stabilno, što je omogućilo smanjenje nemačkog kontingenta sa više od 6.000 vojnika na počeku misije, na 1.300 pre četiri godine i sada na manje od 70.
„To govori samo o sebi, da Kfor poslednjih godina nije morao nijednom da interveniše u jednoj situaciji koja bi ugrozila bezbednost na Kosovu“, objasnio je on.
Mas je kazao da se i karakter misije protekle dve godine promenio i da je Bundesver trenutno prisutan samo u Prištini, sa težištem savetovanja kosovskih bezbednosnih snaga.
Međutim, Mas je kazao da se politički, i pored svih napredaka, odnos Beograda i Prištine u poslednjih 16 meseci značajno pogoršao.
Rekao je da je dijalog praktično stao, što izaziva nemire i to sve češće zbog najmanjih događaja na obe strane.
To je, prema njegovim rečima, imalo posledice po ceo kontinent, kako na zastoj u procesu evropskog približavanja, pa sve do fluktuacija u naponu u evropskoj energetskoj mreži.
„Tenzije na Balkanu smo osetili širom Evrope. Balkan se nalazi ne samo geografski, već i politički i istorijski u srcu Evrope”, naglasio je Mas.
Najavio je da će Nemačkoj, tokom svog predsedavanaj EU, jedan od prioriteta biti Zapadni Balkan.
Kazao je da Berlin radi na obnovi dijaloga Beograda i Prištine, koji je potrebnij nego ikada.
„Kao prvi korak bio je samit koji su Nemačka i Francuska organizovale u okviru Berlinskog procesa. Ako tu bude napretka onda ćemo zajedno sa Francuskom organizovati nastavak. Takođe i imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog je dobar podsticaj za pokretanje dijaloga“, smatra Mas.
Kazao je da treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj.
Prema njegovim rečima, takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorsokak.
Mas smatra da je jedini put koji vodi ka napretku pregovarači proces koji bi bio transparentan, kao što ga predlaže EU.
Na tome će, kako je najavio, insistirati Nemačka, a na kraju mora biti dogovoren sveobuhvatni sporazum koji bi mogao politički biti podržana u Beogradu i Prištini, a koji će doprineti regionalnoj stabilnosti.
Do tada, kaže, Kfor je garant za bezbednost i faktor stabilnosti u regionu.
Đurić: KiM je neotuđivi deo Republike Srbije
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je kazao da „Кosovo i Metohija nije bilo čija kolonija, kako je ocenjeno tokom diskusije u nemačkom parlamentu, već neotuđivi deo teritorije Republike Srbije“.
Đurić se putem saopštenja zahvalio poslanicima Bundestaga na interesovanju za Kosovo i istakao da ne isključuje mogućnost da
„Narodna Skupština Srbije u jednom trenutku otvori debatu o Šlezvig-Holštajnu ili nekoj drugoj nemačkoj pokrajini“.
„Prihvatamo u potpunosti stav zvaničnika Nemačke da ne treba razmatrati pitanje razmene teritorija, jer je celo Кosovo i Metohija po rezoliciji 1244 i Ustavu Srbije integralni deo srpske državne teritorije, a razgovori rešavanju problema u našoj južnoj pokrajini mogu se voditi jedino uz uvažavanje ove činjenice“, zaključuje se u saopštenju.
