Napuštanje kosovskih institucija od strane ministra, poslanika, opštinskih službenika i predstavnika lokalnih samouprava Nenad Radosavljević ne vidi kao naročiti problem.
„Od njih nikakve koristi ovaj narod nije ni imao. Narod je juče išao na ovaj skup, gde se sada procenjuje da je bilo nekih 10.000 ljudi, što zaista nije istina, možda je bilo 2.500, ali ljudi su išli i posmatrali su, po mom mišljenju, kolektivno ludilo. Za sve to vreme, nijedan od govornika nije propustio da se ne zahvali Aleksandru Vučiću. Oni su napustili i za to se niko nije nasekirao, čak se niko nije nasekirao ni zbog toga što je sud to isto uradio, ali problem postoji kod onoga što se tiče policijske službe. To je nešto što zaista nije smelo da se dogodi i mislim da ljudi koji su odlučili da napuste institucije nisu baš dobro razmislili, pa su prenaglili, u tom smislu“, rekao je on.
Novinarka Insajdera Tanja Vujisić je kazala da je iznenađenje što je došlo do napuštanja kosovskih institucija, budući da je, kako navodi, godinama unazad bilo samo najava toga.
„Očigledno da predstavnici Srpske liste i zvaničnog Beograda misle da je pravi trenutak da se tako nešto dogodi. Naravno, ostaje taj problem šta će raditi obični građani jer više neće biti Srba policajaca na severu Kosova, takođe neće biti srpskih sudija, adiminstrativnih radnika i to bi moglo da bude veliki problem. Razumljivo je napuštanje Skupštine Kosova i vlade Aljbina Kurtija s obzirom da, kako je rečeno, oni rade protiv interesa srpskog naroda. Poslednje odluke Prištine su nešto protiv čega je Srpska lista bila i tu je zahtev za formiranje Zajednice srpskih opština koja bi, čini mi se, više značila Srbima koji žive južno od reke Ibar. Ne razumem zašto je sever toliko specifičan u odnosu na građane u Gračanici, Goraždevcu, Štrpcu“, navela je ona.
Bivši potpredsednik Vlade Kosova Branimir Stojanović smatra da je odluka Srba da napuste kosovske institucije očekivana.
„Možda neki od nas smatraju da je to trebalo da se desi i ranije. Jasno je da napretka neće biti u sprovođenju Briselskog sporazuma dok se ne desi neka velika kriza i to je tužna istina našeg prostora, da se napredak u bilo čemu desi tek posle neke velike krize“, kazao je on.
„Stvaranje tenzija je ono što je sada opasno“, dodao je Stojanović.
„Vidimo da se ta tenzija preliva i prenosi na celu teritoriju Kosova, bez obzira na to što sada su samo Srbi na severu napustili institucije. Videli smo po ovim incidentima koji su se dogodili u Kišnici, a ja se bojim da će se dešavati i na drugim mestima. Nadam se da će se ova kriza što pre završiti i da će se nastaviti dijalog na najvišem nivou, jer to je jedina garancija da se postigne kakav-takav mir“, ocenio je Stojanović za RTV Kim.
Radosavljević kaže da brigu o polisijskim poslovima na severu neće preuzeti KFOR i EULEKS jer to „prosto nije u njihovom madatu“.
„Sada dolazimo do strašnog problema, o bezbednosti na severu niko ne može da se stara i postoje dve varijante. Jedna je da sada policija Kosova iz Prištine dovede svoje službenike, da zauzmu te objekte i počnu da obavljaju posao na ulici, što se tiče saobraćajne bezbednosti ili u svakom drugom smislu, znači Albanci sa Kosova. To je jedna varijanta i već miriše na eventualne incidente zbog nezadovoljstva srpskog naroda na severu. Moguće su i reakcije, potpuno stihijske, nekih ljudi koji postoje na severu, a koji mogu da izazovu inidente iz samo njima znanih razloga. Postoji i druga varijanta, a to je da se ubrzanim pregovaranjem postigne dogovor: da Kurti napravi ustupak što se tiče Zajednice srpskih opština i delimično vezano za preregistraciju, pa da se onda policijski službenici vrate u službu i da se stabilizuju prilike“, rekao je Radosavljević.
Vujisićeva smatra da može doći do incidenata ukoliko se odluči da policajci iz drugih gradova Kosova budu usmereni u Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i severni deo Kosovske Mitrovice.
„Na političarima je da to spreče i da se na neki način vrate za pregovarački sto. Šta će Aljbin Kurti odlučiti ostaje da se vidi, jer je očigledno da ne sluša do kraja ni SAD, ni predstavnike Evrospke unije. Ipak, ne mislim da će doći do nekih većih problema. Manje incidente ne isključujem, a ono što očekujem je da do kraja ove godine bude još jedan susret Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića u Briselu, da se iznađe neko političko rešenje, a da se Srbi, pretpostavljam, vrate u institucije. Na kraju krajeva, ne mogu da kažem da su naterani, ali političkim odlukama su i postali deo tih institucija“, zaključila je novinarka Insajdera.
Branimir Stojanović smatra da srpski politički predstavnici južno od Ibra odavno nemaju svoj glas, niti se čuju.
„Mislim da je Srpska lista, nažalost, poslednjih nekoliko godina osmislila sve tako, da sve koncentriše na severu Kosova i Metohije i da se otuda odlučuje o svemu. Jasno je da se u ovim velikim dogovorima niko odavde neće čuti i da će samo neko sa severa donositi odluke“, kazao je on.
Bivši potpredsednik Vlade Kosova se nada da će proces dijaloga posredstvom međunarodne zajednice biti doveden u okvir koji će pitanje Zajednice srpskih opština konačno pomeriti sa mrtve tačke.
„Vrlo je važno da ZSO sprovede onaj ko se protiv te zajednice najviše borio i koji je satanizovao do krajnjih granica, a to je Aljbin Kurti. Da nije toliko agresivno nastupao, potpuno bezrazložno, iracionalno, prema Zajednici njemu danas ne bi bilo toliko teško da je sprovede. Verujem da će, ipak, bez obzira na to, ova kriza naterati i njega i mnoge druge da naprave neke pomake i da će posle ovoga nešto da se desi. Ono što jeste rizik, to je što, nažalost, ne postoji budnost srpskih predstavnika južno od Ibra. Trebali bi da budu vrlo agilni, da se sreću sa predstavnicima KFOR-a, pričaju sa policijom, da budu operativni kako bi sprečili što više mogućih incidenata. Poučeni iz ranijeg iskustva, znamo da su vrlo mogući, i to na mestima gde su ljudi i ranije bili najugorženiji“, zaključio je Stojanović.
Podsetimo, svi politički i institucionalni predstavnici Srba sa severa, uključujući policiju, ali i deset poslanika Skupštine Kosova, napustili su kosovske institucije i zatražili od Vlade Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, te povuče odluku o preregistraciji tablica sa srpskim oznakama kosovskih gradova na RKS.
