On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa članovima Odbora za upravljanje situacijom tokom pandemije i Saveta za nacionalnu bezbednost Kosova, rekao da su razmatrane dve opcije.
Jedna opcija je bila rigorozna primena već postojećih mera, a druga proglašenje vanrednog stanja, rekao je Hoti i dodao da su se ipak odlučili za prvu opciju.
Prethodno je Hoti 11. jula, nakon video-sastanka sa gradonačelnicima kosovskih opština, najavio mogućnost proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa.
Premijer je istakao da se Kosovo nalazi u teškoj situaciji kada je u pitanju pandemija, jer se u poslednje vreme beleži povećan broj inficiranih osoba.
On je ukazao da je Vlada donela niz mera, uključujući i reorganizaciju zdravstvenog sistema i dodao da je započeta procedura za nabavku dodatnih testova, dok je Ministarstvo finansija obezbedilo 9,2 miliona evra za kupovinu potrebnih stvari.
„Biće kažnjeni svi oni koji ne poštuju odluke kosovske Vlade. Neće se tolerisati nepoštovanje mera“, podvukao je kosovski premijer.
On je rekao i da su sve institucije u obavezi da obezbede dezinfekciona sredstva i ponovio da su zabranjena javna okupljanja i verski obredi.
Hoti je rekao i da će Kosovske bezbedonosne snage obezbediti krevete ukoliko to bude potrebno i istakao da će biti obezbeđeni smeštajni kapaciteti u zdravstvenim institucijama.
„Neprihvatljivo je da se organizuju venčanja i zabave dok su na snazi restriktivne mere“, napomenuo je Hoti.
Na Kosovu se u poslednje vreme beleži porast obolelih od Covid-19, prema informacijama Nacionalnog instituta za javno zdravlje do 11. jula je 4.715 registrovanih slučajeva inficiranih, dok 101 osoba preminula od posledica virusa.
Kosovska Vlada je od 6. jula počela sa sprovođenjem niza mera u cilju sprečavanja širenja korona virusa, pa je tako u gradovima sa velikim brojem zaraženih osoba, uvedena je zabrana kretanja građanima od 21. sata uveče do 5 sati ujutru.
Takođe, svim ugostiteljskim objektima je zabranjen rad od 21 do 5 sati na celoj teritoriji Kosova, a u međuvremenu rad je dozvoljen samo onima koji pružaju usluge na otvorenom, uz poštovanje distance od 1.5 metra između stolova, kao i usluge „za poneti“.
Ograničen je i broj putnika u javnom prevozu kako bi se omogućila fizička distanca.
