On je u intervjuu za Kossev ukazao da položaj srpskog naroda na Kosovu vidi kao suštinsko pitanje, kao i da će Brisel insistirati na ispunjavanju sporazuma o Zajednici srpskih opština.
„Ja ne vidim rešenje ukoliko srpska zajednica na Kosovu ne oseća jemstvo za svoju sigurnost i bezbednost i za svoju dobrobit na mestima gde živi, inače ćemo dalje videti jedan demografski odliv što apsolutno nije cilj rešenja koje se traži“, naglasio je Vejvoda.
Istovremeno, smatra da je nedostatak dosadašnje uloge EU u takozvanom briselskom dijalogu bio taj što nije javno pratila koja strana je i koliko ispunjavala zadate obaveze.
„Da javnost vidi i u Prištini i u Beogradu šta je ono što je potpisano i opšte obavezujuće urađeno“, rekao je Vejvoda.
Osnovni cilj kompromisa je mir i stabilnost u regionu kao i da se pokaže da su dva društva vredna osnovnih civilizacijskih i demokratskih evropskih vrednosti, naveo je Vejvoda.
„Da žele da nađu svoje pravedno mesto s obzirom na to da smo okruženi EU, pa ako hoćete i NATO-m, ali i da se taj proces ubrza“, naveo je Vejvoda.
On smatra da je dobro da se ne govori javno o tome koji se sve aspekti rešenja razmatraju kako bi se došlo do momenta kada se dve strane „mogu okrenuti svojim zajednicama i reći im: Mislim da smo postigli maksimum iz nekog minimuma koji nam je stajao na raspolaganju“.
Naglasio je da nikakav sporazum ne mogu Beograd i Priština da donesu, a da on nije prihvaćen od EU, SAD, a najzad i najvažnije od strane Ujedinjenih nacija.
Za postizanje kompromisa potrebno je, ocenio je, liderstvo, odnosno, ubeđenje i saznanje da se zarad sveopšte dobrobiti naroda, zemlje i regiona, ide u poces teških odluka.
Iako je svaka situacija specifična, Vejvoda je podsetio na primer rešenja Severne Makedonije koje su doneli Cipras i Zaev, uprkos tome što se radilo o dugododišnjem teškom pitanju, sa velikim protivljenjima rešenju i u Makedoniji i u Grčkoj.
„Tako je bilo u Makedoniji, tako će biti i ovde“, zaključio je Vejvoda.
