Ona je gostujući na TV Prva kazala da je sporazum otvorio vrata za bolje odnose Srbije i SAD „da ćemo tek shvatiti važnost“ tog sporazuma.
Brnabić navodi da se stavke, koja se tiču ostvaranje državne kancelarije Srbije u Jerusalimu, 5G mreže, diverzifikacije nabavki energenata, nije zamka za Srbiju i da je „svaka reč srpske delegacije bila odmerena“.
„Amerikanci su želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD… Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ne možemo da se prebacimo na skuplji gas i građane izloži tom trošku. (U sporazumu) nije ništa jasno definisano, otvaramo vrata za još više stratešku saradnju sa SAD, a ne kompromituje našu saradnju ni sa Kinom ni sa Ruskom Federacijom… Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga“, rekla je ona.
Kao tri najvažnije tačke sporazuma, Brnabić navodi priključivanje Prištine inicijativi „mini Šengen“, dodatna putna i železnička infrastruktura, koja će značiti povezivanje regiona i poboljšavanje ekonomske situacije, kao i prisustvo Fonda za razvoj SAD.
„Mi želimo da krenemo u izgradnju puta od Niša do Pločnika u prvom kvartalu 2021. godine ili na kraju tog kvartala, što je izuzezno važno za građane Prokuplja i Niša… Drugi infrastrukturni projekat je železnica koja ide od Kosova Polja do Merdara, što će značiti građanima (na Kosovu)“, ocenila je Brnabić.
Ona je navela da će otvaranje te kancelarije privući američke investitore i veće finansiranje za mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji, a da će sporazum značiti više radnih mesta i bolje plate za obe zajednice.
„Nemamo mi ovde takmičenje sa Prištinom. Dobar sporazum je onaj koji je pobeda i za Beograd i za Prištinu. Videla sam da je njihova delegacija bila pod velikim pritiskom da li da potpišu ili ne potpišu… Pomirenje je prioritet, mi želimo bolje odnose (svih u regionu)“, rekla je Brnabić.
Govoreći o stavki koja se odnosi na jezero Gazivode, Brnabić je rekla da je ona bila „neprijatno iznenađenje“ za Srbiju, ali da im je specijalni predstavnik predsednika SAD Ričard Grenel rekao da najbolji sporazumi dolaze iz nečega što je „iznenađenje za obe strane“.
„To je zanimljiv ugao posmatranja, on je jako dobar pregovarač i bez njega ne bi ni došli do sporazuma… Nama je (međusobno priznanje) bila crvena linija, tada mi je predsednik Vučić poslao poruku i velika zahvalnost administraciji u Vašingotonu što su nas čuli i povukli to, i da nastavimo pregovore“, rekla je Brnabić.
Na Grenelovu izjavu, koji je nakon pregovora naveo da ni jedna strana nije potpisala dokument sa SAD, te da to nije bilateralni sporazum sa SAD, Brnabić je rekla da samo Tramp može da bude garant da će Fond za razvoj doći, odnosno da je SAD posredovala u pregovorima i da je direktan garant njegove implementacije.
„Za nas je važno da mi nismo potpisali ništa direktno sa Prištinom što bi impliciralo da na bilo koji način priznajemo državnost Kosova… Vi opet morate da nadjete kreativne načine da gurate neke stvari dalje, da se okrenete budućnosti a da ni implicitno ni direktno priznate (Kosovo)“, kaže Brnabić.
O ostalim spoljnopolitičkim stavkama u sporazumu, poput ustručavanja od 5G komponenti od „neproverenih dobavljača“ ili proglašenje Hezbolaha za terorističku organizaciju, premijerka je rekla da je bilo očekivano da SAD „guraju“ stavke važne za njih.
Kao još jednu važnu stavku navodi i zaštitu imovine Srpske pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, a da će Srbija na tome insistirati i tokom nastavka političkih pregovora koji se vode pod okriljem Evropske unije.
