Gradimir Živković kaže da se voda iz reke, u najboljim danima, koristila i za navodnjavanje, pa su prinosi bili izuzetno visoki.
„Prednost navodnjavanja iz Morave je ta što je to barska voda, ona je topla i pogodnija je za poljoprivredu, ovako iz bunara voda je hladnija, paprika doživljava stres, pa moramo da vučemo creva do brazdi kako bi tu vodu, koliko-toliko, zagrejali“, kaže Gradimir za RTV Puls.
Zagađivača je sve više, voda je zatrovana azotom, što u ogromnoj meri utiče i na riblji fond, ali i na kupače, kojih, maltene i nema
„Pecanjem sam počeo da se bavim još u osnovnoj školi, kada sam imao 15 godina i svoje prve korake pecanja sam naučio upravo na Moravi. Ovde je bilo kupalište do pre nekih pet – šest godina, međutim sada vidimo da od kupališta nema ništa. Mesto je obraslo drvećem i vidimo da je voda puna smeća, gotovo da ne postoje naznake da je ovo mesto nekada bilo puno dece u letnjem periodu. Sada, zbog zagađenosti Morave, gotovo da se više niko i ne kupa“, kaže Miroslav Maksimović.
Odakle početi?
U zaštiti Binačke Morave odakle početi? Krenuli smo od lokalne samouprave. Šta može opština da popravi, šta se čini, šta se planira?
Davor Petković, zamenik predsednika opštine Ranilug, kaže da je ekologija u nadležnosti centralnih kosovskih institucija, da puno košta i da se tek ove godine krenulo u realizaciju čišćenja čitavog toka Binačke Morave i dodaje:
„Na poslednjem regionalnom sastanku, koji redovno imamo sa svim gradonačelnicima odnosno predstavnicima opština iz regiona Gnjilana, dobili smo izveštaj da je to na dobrom putu i da će do kraja godine doći do kompletne implementacije čitavog projekta i do konačnog čišćenja „, tvdi Petković.
Hroničar Kosovskog Pomoravlja i publicist, Stanislav Kojić, ne krije nezadovoljstvo usled trenutnog stanja Binačke Morave.
Razloga je puno i navodi da se ipak mora nešto učiniti da bi se sprečilo da Binačka Morava bude u još gorem stanju.
„Nažalost, u poslednje vreme možemo da konstatujemo da imamo sve više tragova nesavesnih ljudi koji zagađuju ovu reku i moramo više da povedemo računa kao ekolozi, da razvijamo ekološku svest i da zaštitimo ovaj naš dragulj, jer je to naša obaveza prema budućim generacijama“, kaže Kojić.
Binačka Morava je nekada bila i voda i hleb.
Danas možemo slobodno reći da više podseća na jednu veliku „divlju deponiju“, a da odgovornost za takvo stanje Binačke Morave svakako snosimo i mi sami.
