Kosovski premijer Aljbin Kurti optužio je Beograd da je primorao Srbe s Kosova da se povuku iz kosovskih institucija uz pomoć „manjine koja radi u ime Beograda, maltretirajući Srbe na Kosovu“.
„Nekoliko automobila Srba s Kosova je spaljeno od strane te grupe, jer su preregistrovali kola na RKS tablice, i Beograd je to podržao. Dakle, Beograd ima destruktivan stav. A imajući u vidu rusku invaziju na Ukrajinu i tamošnju vojnu agresiju, a i to da je Beograd na strani Kremlja, oni su prilična pretnja našoj zemlji“, rekao je Kurti.
„Desetine hiljada Srba već preregistrovalo automobile“
Na Kosovu je, prema njegovim rečima, do sada izdato oko 1.100 upozorenja vozačima da voze automobile s nelegalnim tablicama. On, međutim, kaže da policija ni u jednom slučaju nije naišla na pritužbe građana, te da je to dokaz da srpsko stanovništvo na Kosovu sarađuje s kosovskim institucijama.
„U srpskoj manjini postoji mala ekstremistička manjina koja odbija da preregistruje automobile, ali radi se o nekoliko hiljada njih. A nekoliko desetina hiljada njih je već preregistrovalo automobile. Nažalost, oni su opasni jer imaju podršku Beograda, finansijsku i političku. To su ilegalne strukture koje su kriminalizovane poslednjih godina. Njima se bavi pravna država, a ne ja“, dodao je on.
Kurti je najavio da će na severu Kosova biti regrutovano još policajaca kako građani ne bi trpeli zbog ostavki kosovski Srba u policijskim redovima.
„I gde god su gradonačelnici podneli ostavke, nema nam drugog načina nego da idemo na nove izbore u tim opštinama da biramo nove, jer to je naša Ustavna obaveza“, dodao je Kurti.
„Ne mogu da prihvatim udruživanje na osnovu etničkog identiteta“
Kriza na Severu nije, međutim, rezultat odluke o registarskim tablicama, smatra Kurti. On tvrdi da je Beograd izazvao krizu kako bi skrenuo pažnju s odluke da ne prihvati francusko-nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja.
Stav Kosova, s druge strane, jeste da je predlog dobra osnova za nastavak razgovora, ali Kurti insistira na tome da međusobno priznanje mora biti centralna tačka.
„Ovaj predlog predviđa i razgovore o pravima manjina, i to je prostor u okviru kog Beograd može da izrazi zahtev za onim što oni nazivaju Zajednicom opština s većinskim srpskim stanovništvom, kao način da se reši pitanje srpske manjine“, kaže kosovski premijer.
Zajednica srpskih opština u formatu koji traži Beograd za njega ostaje neprihvatljiva.
„Ne mogu da prihvatim udruživanje na osnovu etničkog identiteta. Ako se formiraju asocijacije opština na Kosovu koje se udružuju u razvojne svrhe, to bi bilo prihvatljivo. Ali da se asocijacije stvaraju prema etničkom identitetu, to naš Ustav ne dozvoljava“, rekao je Kurti u razgovoru za DW.
Kurti je dodao i da u Evropskoj uniji ne postoji država koja manjinama daje više prava od Kosova.
„Problem su pojedini političari, lideri koji žele da Srbija dobije obeštećenje za gubitak rata na Kosovu pre 23 godine. Ali ne mogu da nadoknadim Srbiji to što je izgubila rat, jer je NATO intervenisao da zaustavi genocid Srbije na Kosovu“, rekao je Kurti i zaključio da će pomirenje doći kada se Beograd konačno distancira od Miloševića i Putina.
