Dokument koji će se naći na stolu ne može se u potpunosti poistovetiti sa modelom „dve Nemačke“ koji je 2007. godine ponudio nemački diplomata Volfgang Išinger, već bi bio bliži odrednici „Išinger plus“, rekao je Mandić, pozivajući se na izvore u Briselu i Vašingtonu.
On smatra da su Beograd i Priština bliži sporazumu, bez obzira na trenutna dešavanja na Kosovu i poslednje tenzije do kojih je došlo zbog spora u vezi sa tablicama, objavio je portal Demostat.
Mandić ističe i da su pozicije Srbije trenutno solidne, za razliku od Prištine, gde postoji mogućnost i vanrednih izbora u zavisnosti od ponašanja Aljbina Kurtija, ali i stavova opozicije, pre svega Demokratske partije Kosova, Demokratske lige Kosova i Alijanse za budućnost Kosova.
On objašnjava da je dokument Pariza i Berlina za Srbiju konkretnija „šargarepa“ od do sada ponuđenih predloga i u njemu će se videti jasnija perspektiva punopravnog članstva Srbije u EU, kao i konkretnija i značajnija ekonomska pomoć.
U pogledu prava Srba na Kosovu, predviđeno je rešavanje pitanja po modelu Ahtisari plus.
Mandić navodi da je Zapadu i saveznicima, usled rata i aneksije Krima i četiri oblasti u Ukrajini, što pre potreban sporazum Beograda i Prištine.
Nakon što je Rusija okupirala četiri ukrajinska regiona, prioritet Zapada i saveznika je sporazum Beograda i Prištine kakav ne postoji između Kijeva i anektiranih i okupiranih, odnosno separatističkih područja. Iako se dokument formalno naziva nemačko-francuski, imaće podršku i SAD i Velike Britanije, ističe Mandić.
Zadatak izaslanika Francuske i Nemačke, Emanuela Bona i Jensa Pletnera, jeste sporazum koji ne predviđa međusobno priznanje, koje je ranije pominjao nemački kancelar Olaf Šolc. Naime, cilj je da Srbija sporazumom ne samo eksplicitno ne prizna državu Kosovo, već i da tim potpisom ni na koji način ne omogući članstvo Prištine u UN, koje uostalom i ne zavisi od Srbije.
„Kako sam razumeo svoje kolege iz Brisela i Vašingtona, dokument se ne može u potpunosti poistovetiti sa Išingerovim planom po modelu dve Nemačke, već bi bio bliži odrednici ’Išinger plus’“, citira Demostat Mandića.
Mandić ističe da se u razgovoru sa sagovornicima iz Vašingtona i Brisela uverio da će Srbija predloženim sporazumom dobiti dobru „šargarepu“, odnosno jasnu EU perspektivu i značajnu ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite.
Takođe, predviđeno je da se Srbiji pomogne da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, otvaranjem novih koridora snabdevanja, poput gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske koji će biti završen sledeće godine, uz druge snabdevače nafte.
Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les u izjavi za Demostat ocenjuje da je sve jasnije da među zapadnim akterima postoji neslaganje oko taktike u vezi sa pitanjem Kosova, iako je njihov željeni ishod isti – srpsko priznanje Kosova, kako bi se neutralisala potencijalna tačka zapaljenja nestabilnosti, kao i smanjenje uticaja Rusije na Balkanu.
