Tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, Tanin je rekao da nedavni sastanci predstavnika Beograda i Prištine u Briselu i Vašingtonu „pokazuju potencijal za napredak u daljem rešavanju teških pitanja kad su međunarodni resursi udruženi sa liderstvom na terenu“.
„Najvažniji uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi pregovori uspeli jesu političko jedinstvo, snažna posvećenost i dobra volja među liderima, i u Prištini i u Beogradu, kao i postojana međunarodna podrška. Pozdravljamo obnovljeno angažovanje i ohrabrujemo obe strane da pronađu zajedničko polazište za prevazilaženje spornih pitanja i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa“, kazao je Tanin.
Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. marta do 15. septembra 2020. godine, Tanin je naveo da je objavljivanje optužnica Specijalizovanih veća Kosova protiv lidera nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, na Kosovu praćeno optužbama da je rad tog suda sa sedištem u Hagu „politički motivisan“.
„Pojedine reakcije javnosti na Kosovu u vezi sa junskim objavljivanjem optužnica bile su zabrinjavajuće, uključujući pokušaje da se dovede u pitanje legitimitet Specijalizovanih veća i tvrdnje da je njegov rad politički motivisan. Nažalost, pojedini politički lideri nisu uvek pomagali da ova lažna kazivanja budu ispravljena“, rekao je šef Unmika.
Dodao je da su Specijalizovana veća Kosova i Specijalizovano tužilaštvo sastavni delovi pravosudnog sistema Kosova, sa mandatima koji su ključni za težnje Kosova za vladavinom prava, kao i za budućnost Kosova.
Tanin je podsetio da je Tači, aktuelni predsednik Kosova, najavio da će se povući sa mesta šefa države ako optužnica protiv njega bude potvrđena.
Šef Unmika je rekao i da se Kosovo u prethodnih sedam meseci suočilo sa „višestrukim izazovima“, počevši od krize izazvane pandemijom korona virusa.
Naveo je da je ta kriza imala više različitih faza, od opšte zabrane kretanja do relaksiranijeg pritupa, kada je prioritet bio privredni oporavak.
„Društveno-ekonomske posledice pandemije su ozbiljne. Oba kosovska sektora privrede, kako formalni tako i neformalni, pretrpela su težak negativan šok, kojim su naročito pogođeni mladi ljudi i njihovo obrazovanje, kao i žene i osetljivije zajednice“, kazao je Tanin.
Dodao je da Kosovo „nije ostavljeno samo“ u borbi protiv pandemije.
„Međunarodna zajednica je pritekla u pomoć u jačanju profesionalnih i institucionalnih kapaciteta Kosova, i u ublažavanju socijalnih i ekonomskih posledica pandemije. U septembru, Evropska komisija je odobrila paket finansijske pomoći od 138 miliona evra, od kojih je 50 miliona evra namenjeno isključivo za odgovor na pandemiju“, rekao je Tanin.
Međusobne optužbe predstavnika Srbije i Kosova
Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, upozorio je na odbijanje prištinskih vlasti da sprovedu Briselski sporazum i formiraju Zajednicu srpskih opština. Dačić je naglasio da Prištini nedostaje politička volja da sprovede dogovore, naglašavajući snažnu privrženost Srbije pronalaženju održivog rešenja.
Naveo je i da Priština neprekidno u pitanje dovodi srpsko versko i kulturno nasleđe na Kosovu, uključujući i tvrdnje da „Srbi nikada nisu živeli na Kosovu“.
Govoreći o radu Specijalnog suda za zločine OVK, Dačić je upozorio da Priština godinama pokušava da ograniči delovanje tog tribunala, ili da ga čak ukine.
Ministarka spoljnih poslova Kosova Melisa Haradinaj optužila je Beograd da opstruiše prijem Kosova u međunarodne organizacije, uključujući Interpol. Ogovarajući na tvrdnje Dačića da kosovske vlasti ne sprovode dogovore, rekla je da ni Beograd ne sprovodi sporazume. Haradinaj je optužila Srbiju „da ne priznaje krivicu za prošle sukobe.
A ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja oštro je upozorio predstavnicu ministarstva spoljnih poslova Kosova Melisu Haradinaj da će biti isključena sa narednog sastanka ukoliko budu prikazivani kosovski simboli. Dok je Velika Britanija još jednom zatražila da se preispita uloga misije UN na Kosovu.
