Berba kukuruza počinje krajem septembra i najčešće traje do sredine oktobra. Međutim, zbog nešto više padavina u prethodnom periodu, rad u polju se ove jeseni malo odužio.
Ekipa RTV Kim je na poljima oko Gračanice zatekla puno ratara koji žurno privode kraju berbu kukuruza.
Dejan Perić iz Gračanice je zasejao oko 2,5 hektara kukuruza. Kako je kazao, rodilo je i više nego što je očekivao.
„Prezadovoljni smo rodom kukuruza. Ovogodišnji prinos po hektaru je oko 7.000 kilograma pa je ova godina, što se tiče roda, duplo bolja nego prošla. Nešto smo prodali u klipu, a jedan deo smestili u ambare“, rekao je Perić.
Perić ima kombajn za berbu kukuruza. Cena rada mašine u polju, kako ističe, nije se menjala.
„Ostala je ista, 100 evra po hektaru. Mašina mora da ide, svaki red da prođe, kukuruz da oljušti, bez obzira da li je klip mali ili veliki. Posao mora da se radi, iako je težak. Na kraju se i isplati“, naveo je Perić.
Gračančanin Mićko Aritonović uzima pod zakup 6 hektara zemlje. Ove godine pod kukuruzom ima oko 2,5 hektara.
„Ne pamtim kada je ovako dobro kukurz rodio. Godina je bila odlična i za pšenicu i ječam. Vremenski uslovi su bili odgovarajući, a kišno leto je dovelo do većih prinosa“, kazao je Aritonović.
Poljoprivredom se na centralnom Kosovu, iako retko i nerado, bave i mladi.
Na jednoj od njiva zatekli smo Bogića Đurovića čija je porodica ove godine pod kukuruzom imala oko šest hektara.
„Ovogodišnji prinosi se ne pamte. Rod kukuruza je odličan, tako je bilo i sa žitom. Bilo je dosta i kiše, a odradili smo i sve agrotehničke mere, pa smo se i nadali dobrom prinosu. Bilo bi dobro da se ovakav rod kukuruza i pšenice ponovi i sledeće godine“, istakao je Đurović.
Poljoprivrednici su zadovoljni i trenutnom prodajnom cenom kukuruza od 18 centi po kilogramu, iako će ona tokom jeseni verovatno pasti. Novi rast cena očekuje se na proleće, a trenutno povoljna situacija globalno je rezultat pandemija kovida-19 i geopolitičkih nadmudrivanja velikih sila, pa su cene osnovnih poljoprivrednih kultura na svetskom tržištu generalno veće.
„Cena kukurza je dobra. Moći ćemo da pokrijemo troškove, ali i da nešto zaradimo“, kazao je Đurović.
„Najviše nam odgovara što je prinos kukuruza veći, tu je naša zarada. Inače, da je prinos bio kao prošle godine, oko 4.000 tona po hektaru i ceni od 18 centi, ne isplati se. Sad imamo dve do tri tone više po hektaru, pa se isplati. Jedan deo kukuruza ću prodati, a ostalo ću ostaviti za prehranu stoke“, rekao je Aritonović.
Nakon berbe kukuruza, ratari otpočinju pripremu zemljišta za setvu ozimih useva. Oranje i unošenje đubriva u tlo tokom jeseni su osnovne pretpostavke visokih prinosa naredne sezone.
„Mi svake godine menjamo kulturu. Po završetku berbe kukuruza, krećemo sa oranjem i pripremem zemljišta za setvu pšenice i ječma“, dodao je Mićko Aritonović.
Na teritoriji Opštini Gračanica ove godine je bilo zasejano oko 4.000 hektara kukuruza.
