Korab Krasnići iz foruma ZFD sa Kosova, koji je menadžer projekta i publikacije „Kosovo – Nasleđe sećanja“, rekao je na debati u Centru za kulturnu dekontaminaciju da za njega neće biti problema ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali do to treba biti polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu, navodi se.
„Ljudi treba da istražuju o toj temi, a ne da govorimo samo o politici i o podelama“, kazao je Krasnići.
Durim Abdulahu sa Filozofskog fakulteta u Prištini je kazao da je Kosovo prostor na kojem su ziveli i danas žive različiti narodi koji ravnopravno gledaju na kulturne baštine, na spomenike, crkve, džamije.
„Političari nemaju emocije o baštinama i kulturnom nasleđu na Kosovu. To je prostor na kojem su živeli Srbi i Albanci i isti ti narodi i danas odlaze i obilaze te objekte. Zato bi to trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njima“, rekao je Abdulahu.
Kako se navodi, na pitanje moderatora debate, novinarke Antonele Rihe, da li su danas mogući momenti zajedništva na Kosovu, pored sve veće napetosti, učesnici su zaključili da je politika fokusirana na politiku identiteta i podela, ali da to nisu procesi koji se tiču kulture ljudi koji žive na tim prostorima.
Na pitanje da li su svesni da se u Srbiji gleda na to da su crkve i manastiri na Kosovu baština Srpske pravoslavne crkve i da to ne pripada Kosovu, Krasnići je rekao da su interpretacije različite i da one otvaraju put razgovora koji se tiče kulturne baštine, dodaje se u saopštenju organizatora.
„Sve dok postoje dva suprotna narativa tesko je da pronadjemo sredinu. Prvi korak treba da bude da naša društva započnu dijalog, da budu fokusirani na istraživanja a ne na političke podele“, kazao je Krasnići.
Govoreći o tome da li se na isti način čuvaju srpske crkve i spomenici na Kosovu, kao i ostali objekti i šta su prioroteti, Abdulah je rekao da ne postoje tendencije naroda sa Kosova da nešto unište i da bastina postaje subjekt politike.
