Sigurna kuća u Zubinom Potoku počela je sa radom 29. juna ove godine. Regionalnog je karaktera i prva je na području severa Kosova. Dostupna je svim ženama, potencijalnim i žrtvama porodičnog nasilja.
U Sigurnoj kući u Zubinom Potoku, svih sedam dana u nedelji dostupne su medicinska i stručna služba koju čine psiholozi, socijalni radnici, pedagozi.
“S obzirom na to da imamo štićenice koje su smeštene u Sigurnoj kući, stručna služba funkcioniše 24 sata dnevno i radi po smenama koje se rotiraju”, objašnjava za Radio Kontakt Plus, psihološkinja Dalija Medić.
U ovoj Sigurnoj kući trenutno su smeštene žene žrtve dugogodišnjeg porodičnog nasilja.
“Naš veliki uspeh je što smo pridobili njihovo poverenje i ohrabrili ih da nasilje prijave”, ističe Medićeva.
Smatra da Sigurna kuća u Zubinom Potoku predstavlja jedan vid institucionalne borbe protiv porodičnog nasilja, gde, kako kaže, očekuju konkretna rešenja.
“Pored osnovne podrške – pružanja zaštite, smeštaja, medicinske i stručne podrške, stručna služba Sigurne kuće prati čitav pravni postupak koji je pokrenut i posreduje među relevantnim institucijama koje rade na određenom slučaju porodičnog nasilja. Moram da pomenem odličnu saradnju sa centrima za socijalni rad, koji su naši bliski saradnici u celom postupku zbrinjavanja i zaštite štićenica.”
A mislilo se i na ekonomsku komponentu.
“U dvorištu Sigurne kuće postoji plastenik, a takođe imamo i radionicu za proizvodnju eteričnih ulja, krema, sapuna, labela itd.”
Još jedan od ciljeva Sigurne kuće je da to bude mesto gde će se žene žrtve ohrabriti i doneti odluku da više ne trpe porodično nasilje, naglašava Medićeva.
“Pored toga, i da se vrši pritisak na sve institucije, čitav lanac koji treba da se bori protiv porodičnog nasilja, da na kraju rezultat bude pozitivan i da se broj žrtava smanji. Nadamo se i mislimo da će projekat uticati preventivno, da se ne dešavaju novi slučajevi porodičnog nasilja ili da se bar smanji, jer samim tim što postoji sigurno i bezbedno mesto gde žena sa svojom decom može dobiti zaštitu, pomoć i podršku, broj žena koje trpe zbog toga što nemaju drugu alternativu se primetno smanjuje.”
Pozivajući se na statistiku Kosovske policije, Medićeva ukazuje da je od početka pandemije koronavirusa na Kosovu za 30 odsto povećan broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja.
“Mere izolacije u borbi protiv Covida-19 su nazvane ‘ostanite kod kuće’. Međutim, boravak kod kuće za žrtve porodičnog nasilja, nažalost, nije sigurno mesto. Statistički podaci, kako u svetu, tako i kod nas, pokazuju da se broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja povećao za vreme pandemije. Život koji onemogućava socijalne kontakte i remeti svakodevnu rutinu, gubitak posla, strah… izazivaju frustraciju kod svih. Posebno kod onih koji su skloni da se agresivno ponašaju. Svoju agresiju, tenziju… ispoljiće na slabijima od sebe, a to su u najvećem broju slučajeva žene i deca”, upozorava.
U sprečavanje nasilja moraju biti uključeni svi društveni činioci.
“Žena uvek može naći način da pozove policiju, ili ona lično ili preko bliske osobe sa kojom je u kontaktu. Pozvati policiju, centar za socijalni rad, broj Sigurne kuće koji je otvoren 24 časa sedam dana u nedelji. Takođe, apelujem na komšije, susede, poznanike, prijatelje, da reaguju na buku, nasilje koje čuju ili vide. Nikada se ne smemo voditi time da je nasilje u porodici privatna stvar, jer ono to nije. Nasilje u porodici je anomalija društva i moramo raditi na njegovom iskorenjivanju.”
Trenutno je u fazi uvođenje i instaliranje SOS telefona. Za sada raspolažu samo sa fiksnom linijom, koja je dostupna 24 sata dnevno. Broj telefona je: 028 478 388.
Medićeva izražava nadu da će se sve veći broj žena osvestiti, osnažiti i odlučiti da prijavi nasilje, naročito sada kada, kako kaže, za njih postoji mesto koje je sigurno, puno topline i adekvatne stručne pomoći i podrške koja je neophodna kako bi žena žrtva porodičnog nasilja, uspešno razrešila sve faze borbe – psihološke, pravne, kao i ekonomske.
Njena poruka ženama žrtvama nasilja je, kako kaže, uvek ista i jasna:
“Prijavite nasilje! Budite sigurne i bezbedne, i vi i vaša deca. Život je jedan i pruža nam mnogo mogućnosti i lepih momenata, ne treba ga živeti u trpnji i strahu. Sigurna kuća konačno postoji i u slučaju potrebe, na usluzi je svim ženama i njihovoj deci.”
Podsetimo, inicijator izgradnje Sigurne kuće je opština Severna Mitrovica, na čelu sa glavnom izvršnom službenicom Adrijanom Hodžić.
Četiri opštine sa severa Kosova potpisale su potom memorandum za osnivanje jedne ovakve institucije, za kojom je postojala ogromna potreba i što je dugo unazad isticano kao neophodnost, kako bi se ženama žrtvama porodičnog nasilja ponudila adekvatna zaštita i rehabilitacija.
