Kako je prenela koha.net, Haradinaj je, podnoseći kandidaturu za predsednika, obećao tim strankama da će vratiti glas kad god im zatreba podrška za određene ličnosti ili položaje – bilo za predsednika, predsednika parlamenta ili premijera. Iz Samoopredeljenju su kazali da se radi o neprihvatljivoj trgovini.
„Kažemo da ova trenutna Skupština, pošto pati od iskrivljavanja političke volje građana izražene na izborima nije u mogućnosti da izabere predsednika, ličnosti koja ujedinjuje, osim kroz političke pregovore i javna ponuda koja se daje svim subjektima tipična je ponuda političkihe trgovine. Tek nakon konstituisanja nove skupštine sa obnovljenim legitimitetom, tada se može razgovarati o pitanju predsednika“, rekao je portparol PS Perparim Krieziu.
Iz DPK su naveli da trenutno o toj temi ne razgovaraju u stranačkim organima.
„Ovo nije tema unutar DPK-a, tj. o njoj nije razgovarano i mi o njoj ne razgovaramo“, rekao je član Predsedništva stranke Abeljard Tahiri.
S druge strane, predstavnici civilnog društva smatraju da izbor predsednika ne bi trebalo da bude rezultat političkih dogovora, već iz volje građana.
„Predsednik ne bi trebalo da bude nikakva pogodba između političkih partija, a još manje razmene glasova, jer su poslanici oni koji dobrovoljno glasaju za ili protiv kandidata, a nijedan politički subjekt ne poseduje glasove poslanika (nije vlasnik tih glasova) koje bi mogao da razmeni da bi računao na podršku“, rekao je Albert Krasnići iz „Demokratije plus“.
Prema njegovim rečima, način na koji Haradinaj planira da bude izabran za predsednika dovoljan je kriterijum da ga diskvalifikuje kao kandidata.
