Danas jednim klikom možemo da se povežemo sa prijateljima gde god oni živeli, da sa njima razgovaramo putem videa, da stičemo nova poznanstva. Drušvene mreže nam služe da objavljujemo različite sadržaje, da pretražujemo i saznajemo nove informacije.
Uz saglasnost roditelja pitali smo najmlađe koje društvene mreže najčešće koriste i zašto:
„Od društvenih mreža najviše koristim Viber, Instagram i Tik-tok. Viber koristim od ove godine kada je počela nastava na daljinu. Instagram koristim još od trećeg razreda, najviše da bih se dopisivala sa školskim drugovima. Za telefonom provodim oko dva sata“, kaže Stefana Đekić (10), učenica OŠ „Miladin Mitić“.
„Ranije mi je bio važan broj pratilaca na Instagramu, imao sam ih oko 400, sada sam ih obrisao i imam samo prijatelje koje znam. Najviše koristim Instagram da bi se dopisivao sa drugrima, postoje i grupe u kojima su moji drugari i gde se mi dogovaramo oko obaveza što se tiče škole“, kazao je Milijan Miljković, učenik sedmog razreda OŠ „Kralj Milutin“.
„Najviše vremena provodim na Jutjubu zbog edukovanih videa, dok Tik-tok i neke druge mreže ne koristim. Većina mojih drugova koristi društvene mreže, pratimo trendove, uglavnom zbog popularnosti, mada ponekad nešto i da naučimo novo. Za tabletom provodim oko 5 sati dnevno“, istakla je petnaestogodišnja Kristina Đekić.
Negativan uticaj društvenih mreža
Osim zanimljivih i poučnih sadržaja, postoji i druga strana medalje, pa se na internetu često susrećemo i sa nepoželjnim sadržajima. Kako od takvih neprijatnosti sačuvati decu koja sve više provode vreme surfujući po netu?
Preterana upotreba društvenih mreža može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje, kaže za RTV Kim psiholog u OŠ “Knez Lazar” Miljana Stojanović.
„Dolazi do zanemarivanja obaveza, problema u komunikaciji, deca mogu postati neempatična, mogu biti loša u verbalnom i nevrebalnom komuniciranju. Jako je bitno da deca budu u direktnoj interakciji i komunikaciji i da na taj način razvijaju veštine komunikacije“, rekla je psihološkinja, ali je dodala da je veoma teško zabraniti da ih koriste.
Sa njom se slaže i, Radmila Miljković iz Gračanice, majka dvoje dece koja smatra da su društvene mreže globalni problem roditelja.
„Moja deca koriste Fejsbuk, Instagram, ćerkica (5) koristi Jutjub kanal, tačnije gleda crtane filmove, i nju nadgledam, da li je sadržaj koji prati prilagođen njenom uzrastu. Dok sin koji je stariji (13) njega baš ne mogu da proveravam šta to on prati na društvenim mrežama, ali ipak nađem načina i saznam šta to on gleda“, kazala je ona.
Da bi se otvorio nalog na Fejsbuku na primer, korisnici moraju imati najmanje 13 godina, dok Tviter striktno navodi da njihove usluge nisu namenjene osobama mlađim od 13 godina. Međutim, postoje i druge drušvene mreže koje nemaju starosna ograničenja. Jedna od takvih je sve popularniji Tik-tok.
„Deca bi društvene mreže trebala da počnu da koriste nakon osnovne škole, jer znamo da od malih nogu koriste internet. Dostupne su im razne slike, video materijali, ponekad provedu i čitav dan za kompjuterom“, kazao je informatičar Milan Stojanović koji kaže da i video igrice sada imaju u svom sadržaju tzv. sobu za dopisivanje (čatovanje).
Dobra strana interneta je što roditelji mogu da kontrolišu i određuju vreme koje njihova deca mogu da provedu surfujući. Neke od najzastupljenijih alatki su „Screen Time i „Google Family Link.
Nina Vorgučić, učenica petog razreda OŠ „Kralj Milutin“ kaže da njeni roditelji kontrolišu koliko vremena provodi na intrenetu.
„Najviše igram igrice i upoznajem drugare, koji nekada nisu samo Srbi ali razumem šta pričaju. Pričamo na engleskom uglavnom. Svesna sam da postoji opasnost na internetu, stigla mi jednom poruka od nepoznate osobe, uplašila sam se i odmah sam ga blokirala. Prvo bih rekla mami i tati u slučaju neke opasnosti. Postoji jedna aplikacija koju je tata instalirao i on mi ograničava korišćenje telefona“.
Jedan od problema na internetu je, kaže informatičar Milan Stojanović taj što deca ne vode računa o tome šta objavljuju i koliko informacija o sebi pružaju drugim korisnicima.
„To svakako nije preporučljivo, jer sve što se objavi ali i obriše ostaje u bazi podatka određeni vremenski period, ali da li se podaci stvarno obrišu nakon određenog vremenskog perioda, to nikada nećemo znati. Vrlo je važno da prilikom prijavljivanja na društvene mreže vodimo računa o ličnim podacima i o tome koliko i šta želimo da kažemo o sebi“, kazao je Stojanović.
Prvi oblici društvenih mreža pojavili su se 90-ih godina prošlog veka. Društvene mreže, pored prvobitne uloge komunikacije, imaju i ulogu marketinga, koji posetioce poziva da kliknu a svaki klik na reklamu njima donosi profit.
