Mlambo-Ngcuka podseća da je primećena i razlika „između načina na koji naše društvo i naše javne službe odgovaraju građanima koji imaju smrtonosnu bolest, i onima kojima je potrebna pomoc u vezi sa partnerom koji je opasnost po njihovo zdravlje ili život“.
„Videli smo kako ceo svet odgovara na pandemiju koronavirusa, sa svim rukama na palubi, uz odgovarajuće ulaganje i protokole podržane odlučnošću. Svaki kontinent prepoznao je katastrofalne posledice zdravstvene pandemije i potrebu da se zaustavi. Muško nasilje nad ženama takođe je pandemija – ona koja prethodi virusu i nadživeće ga. I njemu su potrebni naši globalni, koordinirani odgovori i izvršni protokoli. Takođe pogađa ogromne populacije svih starosnih grupa“, navela je Mlambo-Ngcuka.
Dodala je da je samo prošle (2019.) godine, 243 miliona žena i devojčica pretrpelo je seksualno ili fizičko nasilje od svog partnera, te da su ove godine „izveštaji povećanog nasilja u porodici, nasilja na internetu, dečjih brakova, seksualno uznemiravanje i seksualno nasilje preplavili stanje“.
„Već 146 zemalja je preduzelo mere kako bi sprečavanje i ispravljanje nasilja nad ženama i devojkama postalo ključni deo njihovih nacionalnih planova odgovora na kovid-19 kao odgovor na poziv generalnog sekretara UN-a na ‘mir kod kuće’ i kao ključni deo UN-ove sledeće decenije delovanja. Ali, to još uvek nije u središtu dnevnog reda, a promene još uvek nisu na potrebnom nivou“, istakla je Mlambo-Ngcuka.
Napomenula je da je civilno društvo ključni partner u ovome, te da bi u potpunosti igralo svoju ulogu, „mora imati fleksibilna sredstva i ukinuti finansiranje koje ograničava ženske organizacije, krizne centre, linije za pomoć i skloništa“.
„EU-UN inicijativa osvetljenja je vodeći način u ovome – i ostali treba da se pridruže da bi se izgradila reakcija koja bi zaista donela promenu. Žene su trenutno izdate od svojih izabranih predstavnika, a nedovoljno sposobne nevladine organizacije nisu u stanju da popune prazninu. Paketi fiskalnih podsticaja svake zemlje trebalo bi da sadrže odredbe o okončanju nasilja nad ženama i dobro finansirane socijalne usluge – od ključne važnosti, uključujući odredbe o seksualnom i reproduktivnom zdravlju – koje podržavaju preživele i omogućavaju oporavak“, dodala je izvršna direktorka „Un women“.
Žene moraju imati puni pristup pravdi, uz pouzdano krivično gonjenje počinilaca nasilja i efikasnu prevenciju ovih zločina, rekla je Mlambo-Ngcuka.
„Jedan od razloga što žene prijavljuju manje od 40 posto teških nasilnih zločina nad njima ili traže pomoć bilo koje vrste je nedostatak poverenja u odgovor sistema. Preokret započinje pravnim fakultetima i policijskim akademijama koje uče svoje kohorte da prepoznaju i reaguju na zlostavljanje i budu upozoreni na diskriminaciju. To znači ukidanje nekažnjavanja, sa snažnim pravnim i političkim okvirom i podacima za praćenje napretka i pomoć u održavanju odgovornosti samih sebe i vlasti“, zaključila je Mlambo-Ngucuka.
