U jeku nove krize sa tablicama, a nakon odluke kosovske vlade da po fazama sprovede (pre)registraciju srpskih tablica na RKS, koja je kulminirala izlaskom Srba iz skoro svih kosovskih institucija na Severu, Vigemark je pre dva dana posetio Severnu Mitrovicu.
U razgovoru za KoSSev ukazuje na to da kod građana sa kojima je razgovarao, postoji strah i to iz različitih zajednica, ali i da su a upozorili na nedostatak uzajamnog poverenja.
„Oko 135 policajaca EULEX-a rade u smenama u Regionu sever. Dakle, oni nisu angažovani odjednom u ovom broju, već rade po smenama, pre svega sprovode mobilne patrole, a od danas smo započeli i sa pešačkim patrolama u Mitrovici i na drugim mestima, kako bismo pokazali da smo tamo prisutni kao policija“, kazao je Vigemark.
Podsetio je na to da je EULEX drugi odgovoran u lancu bezbednosti, koji pruža podršku kosovskoj policiji, uz koju je, za razliku od KFOR-a, civilna formacija.
„Glavni odgovorni u lancu bezbednosti jeste Kosovska policija. Mi smo drugi u lancu koji reaguje i do nekog stepena možemo da obezbedimo policijsku podršku Kosovskoj policiji. KFOR je, s druge strane, vojna sila i oni naravno imaju vojnu policiju, ali se oni ni na koji vojni način ne uključuju u sprovođenje zakona i reda, jer to nije njihov mandat, a naš mandat kao EULEX-a je upravo da se angažujemo u policijskim poslovima. Međutim, postoje limiti za nas, to radimo u koordinaciji sa kosovskom policijom, ne možemo da preuzmemo njen posao i da zamenimo Kosovsku policiju“, objasnio je.
Dodao je i da se u policijskim stanicama u sve četiri opštine preostalo osoblje trudi da kroz produžene smene svoj posao uradi najbolje što može, ali i da se sami građani čuvaju.
„To nije dugoročno održiva situacija, te svako pokušava da uradi najbolje što može, zato mislim i da sami građani i lokalna zajednica pitaju šta je to što će sledeće da se dogodi. Neki ljudi s kojima sam ja razgovarao se čak i plaše u vezi sa tim šta bi moglo da se dogodi posebno u delu sa dovođenjem policije iz drugih regiona, da bi moglo doći do još većih tenzija, čak i sukoba ako se to bude dogodilo. EULEX je prisutan pre svega u svom preventivnom kapacitetu. Nismo tamo da preuzmemo dužnost Kosovske policije. Tesno radimo s Kosovskom policijom, s njima takođe koordinišemo, koordinišemo i s NATOM, KFOR-om. Pre oko nedelju dana Kosovska policija je od nas zatražila da povećamo nadgledanje situacije, što smo i uradili. Takođe smo i povećali broj naših jedinica. Ali dugoročno ne možemo da preuzmemo i da zamenimo Kosovsku policiju, kakav god sastav ta policija bude održavala što se tiče etničkog sastava“.
On rešenje ne vidi u povratku međunarodnog vojnog ili policijskog prisustva. Šef EULEX-a polaže nade u tekuće razgovore evropskih posrednika sa srpskim i kosovskim rukovodstvom.
Visoki predstavnik Žozep Borelj i izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naporno rade na rešenju kojim bi se pre 21. novembra hitno deeskalirala situacijna na terenu, potvrdio je.
„Nadam se odluci pre nego kasnije, svakako što pre. Znamo da je 21. novembar jedan od krajnjih rokova“, kazao je.
On je ipak podsetio i na to da je i u prošlosti bilo više rokova koji nisu ispoštovani, dodajući:
„Da citiram visokog predstavnika – u ozbiljnijoj smo situaciji sada nego prethodnih godina i niko to ne treba da shvata olako. Niko ne treba da veruje da će se ovo tek tako od sebe rešiti“.
Podsetivši na to da su tenzije na Severu primetne još od prošle krize sa tablicama, u sadašnjoj krizi primećuje dodatni strah građana na svim stranama ali i nedostatak poverenja.
„Čuo sam komentare juče u Mitrovici da ljudi nemaju poverenje, a u isto vreme su i uplašeni, jer vide da nema lokalne policije, a vide već i neke druge elemente institucija koje ne funkcionišu na način na koji bi trebalo da funkcionišu“, dodao je.
„To je možda i najvažniji element koji nedostaje – poverenje i to poverenje na različitim nivoima“, ocenio je u intervjuu za KoSSev šef EULEX-a.
„Kada se naruši poverenje, to je već recept za konflikt“, upozorio je, dodajući da bi EU i svi oni koji podržavaju dijalog voleli da vide mir i ako je moguće pomirenje.
Sa druge strane, ocenio je i to, da slika na Severu, nije „u potpunosti crna“, te da je većina onih koji žele da izbegnu konflikt.
U prilog tome govori i to da postoje institucije koje zaposleni nisu napuštali, a koje su veoma važne za bezbednost građana.
„Na primer pritvorni centar u Mitrovici i dalje funkcioniše, ljudi rade tamo bez obzira na nacionalnost, zatim protivpožarna brigada u Mitrovici i drugim mestima, na njih nisu uticali bojkot i istupanje i mislim da će tako ostati. Tako da nije u potpunosti tamna slika i hteo bih da naglasim da i dalje većina je onih koji ne želi da situacija eskalira i dođe do fizičkog konflikta“, kaže Vigemark.
Srpskoj listi je juče poručio da je važno da se na terenu održi mir, ali je to poruka koju, kako naglašava, prenosi svim stranama.
„Moja glavna poruka ne samo Srpskoj listi, već i celom Kosovu, ali takođe i međunarodnoj zajednici je ta da svi ostanu mirni, i da ni na koji način ne doprinose tenzijama, da izbegavaju svaku vrstu zapaljive retorike, bilo da ona dolazi od strane političkih vođa ili društvenih mreža i da na jedan drugačiji način se izražavaju. Ovo je osetljiva situacija, tenzije su visoke i mislim da svi treba da učinimo najbolje što možemo da te tenzije i spustimo“.
„Ne možete imati različit sistem, ne možete imati paralelan sistem ili kako god želite to da nazovete, čak i ako s vremena na vreme je to realnost, naročito na severnom Kosovu, ali to nije dugoročno održivo. Ne možete imati dva zakonska sistema različitih nadležnosti na jednoj istoj teritoriji“, naglasio je Vigemark u intervjuu za ovaj portal.
