Kosovo je kategorizovano kao zemlja sa niskom stopom ove bolesti, ali sa potencijalom za rast, posebno među zajednicom MSM (muškarci koji imaju seks sa muškarcima), ali i među ljudima koji se drogiraju, ljudima u zatvorima, zaposlenim u javnim kućama i njihovim klijentima, itd.
Od 1986. do 2020. godine na Kosovu je zabeleženo manje od 150 slučajeva, pri čemu dominira opština Priština, sa najvećim brojem prijavljenih. Bez odgovarajućih ulaganja, HIV će među MSM zajednicom i dalje rasti, a prognoze sugerišu da bi do 2022. godine moglo biti oko 4%.
Kosovo je održalo nizak nivo prevalencije HIV-a tokom poslednje decenije i to se delimično može pripisati prošlim ulaganjima odgovornih institucija. Međutim, postoji mnogo prilika za dalje poboljšanje ove situacije, jer je rizik trajan. Kosovo kao država se suočava se sa značajnim socio-ekonomskim i političkim izazovima: visoka stopa siromaštva i nezaposlenost, povećana upotreba droga, rizično seksualno ponašanje, rastuća zajednica MSM-a, česta mobilnost Kosovaca u zemlje sa velikom prevalencijom su faktori koji mogu da podstiču brzo širenje epidemije HIV-a, ako ne obratimo zahtevanu pažnju.
Kampanja sa motom „Stop AIDS-u: Zaštitite sebe i druge“, organizovana je kao potreba da se podiže svest građana u cilju što veće zaštite i sprečavanja ove smrtonosne bolesti. Projekat se odvija u Prištini i Gračanici, gde su distribuirani letci građanima svih zajednica sa informacijama koje su pripremili stručnjaci iz oblasti HIV/AIDS-a.
Svest o ovom pitanju je važna kako bi se održala niska stopa HIV-a među opštom populacijom i onima koji su u najvećem riziku da budu pogođeni.
Borba protiv HIV-a ne znači samo okončanje prenošenja bolesti, već i stigmu ljudi koji žive sa HIV-om, koji se i dalje suočavaju sa neprihvatljivim nivoima diskriminacije i koja im može ograničiti mogućnosti, sprečavajući ih da imaju pun i srećan zivot.
Da bi se poboljšao kvalitet života ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om na Kosovu, kampanje za podizanje svesti moraju da budu usmerene ka zaustavljanju diskriminacije i obezbeđivanju da ljudi koji žive sa HIV-om imaju puni pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim pravima koja uživaju svi građani.
Virus HIV je taj koji utiče na imunitet čoveka, oštećujući imunološki sistem tela, koji takođe uzrokuje AIDS. Sa oštećenim imunološkim sistemom, telo više nije u stanju da se bori protiv bolesti, što dovodi do njegove degradacije. Stručnjaci objašnjavaju da se smrtonosni virus HIV može preneti razmenom bilo koje tečnosti u ljudskom telu, krvi, sekreta, majčinog mleka itd.
Rute prenosa HIV/AIDS-a:
– Transfuzijom zaražene krvi, špricevi ili krv;
– Nezaštićeni polni odnosi sa ljudima koji žive sa HIV-om;
– Od zaražene majke do njene bebe tokom trudnoće, porođaja ili dojenja.
Rute putem kojih se HIV/ AIDS ne prenosi:
– Kroz uobičajene kontakte, poput dodirivanja, rukovanja, ljubljenja;
– Tokom kašljanja ili kijanja;
– Od ujeda raznih insekata;
– Kada delite toalete, bazene i tuševe;
– Kada jedete ili pijete sa zaraženom osobom;
– Pri druženju sa zaraženim osobama.
Na Kosovu, pored savetovanja i testiranja, svim osobama sa dijagnozom HIV / AIDS-a pruža se i antiretroviralna terapija. Iako ne postoji lek za HIV infekciju, efikasni antiretroviralni lekovi (ARV) mogu da kontrolišu virus i pomognu u sprečavanju prenosa, tako da ljudi sa HIV-om i oni sa značajnim rizikom mogu uživati u zdravom, dugom i produktivnom životu.
