Predsednik PDS-a Nenad Rašić je kazao da nove vanredne izbore valja očekivati već krajem zime koja je danas počela.
„Mislim da je to sada realna opcija. Postoje neka nagađanja, mogli bi da se dese krajem zime, marta, ali možda i februara. Ima nesuglasica oko predsednika, sada je Vjosa Osmani vršilac dužnosti. Predsednik se svakako mora izabrati u aprilu. U ovom momentu, ne vidim konsenzus vodećih političkih partija, ali ni od strane Ramuša Hradinaja, koji insistira da bude predsednik. To, svakako, ne odgovara (ostalim) partijama. Ostaće status kvo dok ne dođe do neke reorganizacije nove većine“, kazao je Rašić.
Nedžmedin Spahiu smatra da će održavanje vanrednih izbora na Kosovu zavisiti od nove američke administracije.
„Sve zavisi šta će odlučiti američka administracija nakon inauguracije novog predsednika 20. januara. Tada će biti odlučeno šta će se desiti sa Kosovom, da li će biti izbora ili neće i kako će se rešiti pitanje predsednika Kosova“, jasan je Spahiu.
Da kosovske stranke neće uspeti da naprave dogovor mišljenja je i direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
„U situaciji kada nova američka administracija još nije uspostavljena, a stara ne misli više ni o tužbama za izbornu krađu, kada je EU potpuno neartikulisana o tome hoće li bilo šta da radi u vezi sa pitanjem Kosova, pa još ako dodatno uzmemo u obzir da većini stranka, odnosno onim strankama čiji lideri nisu u Hagu, odgovra ovaj trenutak u kojem bi mogli da profitiraju na izborima, mislim da je izvesno da se neće dogovoriti oko imenovanja predsednika. Ipak će se desti novi izbori“, rekao je on.
S druge strane, direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušan Janjić tvrdi da izbora neće biti.
„Postoje vrlo jasni dogovori od pre par godina, između Ise Mustafe i Hašima Tačija, kada je Mustafa praktično ustupio mesto predsednika. Kada bi se gledao `fer plej`, onda bi to mesto sada trebalo da pripadne LDK. Međutim, to bi bila jedna kulminacija funkcija, LDK je svestan da ima tanku većinu, a prema nekim istraživanjima, Kurti ima vodeću poziciju. Raspisivanje vanrednih izbora je veliki rizik i za Alijansu za budućnost Kosova, za druge manje stranke. Za LDK možda i nije, možda i poprave rezultat, a nisam siguran ni da Kurti može da računa na pobedu. Ali, kad političari kalkulišu, uzimaju u obzir i ono što misle da će se dogoditi. Mislim da je to manje verovatno, da će doći do koalicionog sporazuma“, naveo je Janjić.
„Vanredni izbori najpotrebniji Samoopredeljenju“
Za predsednika PDS-a prilično je jasna situacija kome će vanredni izbori najviše odgovarati.
„Očigledno je da je Samoopredljenje u naletu nakon pobede u Podujevu. Na krilima te pobede, sličan broj glasova broj bi mogli da osvoje i u ostalim delovima Kosova“.
Spahiju i Radosavljević su takođe složni oko toga da su izbori u ovom trenutku najpotrebniji lideru Pokreta Samoopredeljenje Aljbinu Kurtiju.
„Aljbinu Kurtiju odgovara da se izbori održe što pre. Drugima, što kasnije“, napominje Spahiju.
„Oni su najpotrebniji Samoopredeljenju zato što je Aljbin Kurti na prethodnim izborima doživeo kulminaciju poverenja od strane građana. On je upravo taj koji zagovara borbu protiv onog što se dešava u Hagu. To je, na neki način, uticanje na patriotizam, odnosno, jedna providna populistička igra koja može da donese dobar rezultat“, kazao je Radosavljević.
Ukoliko do izbora ipak ne dođe, Dušan Janjić ne isključuje nove demonstracije pristalica Samoopredeljenja.
„To je njegov brend, Kurti je na ulicama ubedljiviji nego u vladi. Šta bi drugo radio, nego ono što zna. Kada je došao, sve simpatije birača je pokupio, ali je bio i pod znakom pitanja kod mnogih. Da bi Kurti pobedio, mora da se napravi ozbiljan lom, odnosno da se ne napravi dogovor oko predsednika. Ako ne naprave dogovor i još se i posvađaju, pa tako izađu na izbore, Kurti će pobediti“, istakao je Janjić.
Srbi kao „poslušna, robovska zajednica“
Kada je u pitanju srpska zajednica na Kosovu, Rašić ističe da se jedino Pokret Samoopredeljenje od samog početka zalaže za njihovu integraciju.
„To je ono što je mene najviše zaintrigiralo i to sam rekao više puta. Takođe, jedan od vrlo bitnih faktora koje sam izložio, dok sam dva meseca bio direktor Kancelarije za zajednice, jeste da je Samoopredeljenje apsolutno bilo spremno da onaj famozni procenat koji se često korsti, ali i zloupotrebljava, ispoštuje, a to je 10 procenta od 10 odsto nealbanaca u institucijama, a gde smo mi stalno potencirali da taj procenat nije ni izbliza ispunjen kao što bi trebalo da bude. Samoopredeljenje je po tom pitanju deklarativno davalo jake indicije da će to biti ispoštovano“, kazao je Rašić.
A da li će u novoj vladi, ukoliko vandredni izbori budu održani, biti nekih drugih predstavnika Srba osim Srpske liste, Radosavljević je kazao:
„Mi ćemo i dalje imati najgore koji se pojavljuju na listama, došlo je do kulminacije pritiska u kome ljudi neće smeti ni da se odluče na to da se pojave na bilo kakvoj listi koja nije Srpska, jer je to direktiva iz Beograda. To je putem raznih mera, pritisaka, već definisano unapred, ostaćemo isto ono što smo bili, jedna poslušna, robovska zajednica“.
Kosovski predsednik Hašim Tači podneo ostavku 5. novembra, nakon što je potvrđena optužnica protiv njega pred Specijalnim sudom u Hagu. Funkciju V.D. predsednika Kosova preuzela je Vjosa Osmani, koja će na tom mestu biti do izbora novog predsednika, a najduže šest meseci.
