Ramuš Haradinaj je rekao da je najbolji način da se tadašnje žrtvovanje rudara Albanaca u rudniku Stari trg nagradi – „lavovska“ borba da se „Trepči“ vrati život.
„Imali smo poteškoća i imaćemo ih i ubuduće, ali verujemo da smo u pravu i nećemo prestati da radimo na tome da se ’Trepči’ vrati život“, rekao je Haradinaj i dodao da nije slučajno to što su se danas okupili na tom mestu.
„Za sve nas ’Trepča’ ima više značenja, posebno štrajk rudara (pre 30 godina). Ali mi danas nismo ovde samo zbog toga, već smo došli da potvrdimo da znamo šta želimo“, rekao je Haradinaj, prenela je Koha.
Dodao je da je „Trepča“ izvor života ne samo za Mitrovicu, već za sve druge sektore na Kosovu.
„Tri decenije su prošle i mi još nismo uspeli da vratimo život u ovaj resurs naše ekonomije, naše zemlje. Sada je pravo vreme da kažemo da moramo doći do zaključka da je ’Trepča’ veoma dugo bila napuštena… ’Trepču’ još nismo registrovali prema kosovskom zakonu, akcionari takođe treba da preuzmu odgovornost, a akcionari su i rudari“, rekao je Haradinaj.
Zatražio je da južni deo „Trepče“ dostavi svu potrebnu dokumentaciju za registraciju.
Takođe, rekao je da deo „Trepče“ na severu treba da pripremi neophodnu dokumentaciju kako bi svi radnici ostvarili svoja akcionarska prava.
Tek nakon registracije „Trepče“ kao kompanije, rukovodstvo će razgovrati i doneti oduke o akcionom planu za rudnik i o tome kako će se postupiti i pristuiti tom pitanju.
„Trepča“ podeljena na dva dela
„Trepča“, kao i sam grad Mitrovica, u kojem se rudnik nalazi, od poslednjih sukoba podeljena je na južni i severni deo.
Zbog nefunkcionisanja topionice olova na severu u Zvečanu, kao i cinka, u funkciji su samo proizvodni kapaciteti do faze koncentrata.
Do 2016. ovim kombinatom je upravljala kosovska Agencija za privatizaciju, a kada je „Trepči“ pretila likvidacija, odlučeno je da se usvoji Zakon o Trepči kojim kombinat postaje Akcionarsko društvo „Trepča a. d.“
Kašnjenje u formiranju neophodnih tela, kao što su Nadzorni odbor koji bira Upravni odbor, odnosno direktora, njegovog zamenika i direktore poslovnih jedinica, uticalo je na rad ovog kombinata.
Prihodi „Trepče“ do sada su godišnje iznosili više od 14 miliona evra, ali je proizvodnja poslednjih godina zabeležila pad.
Srpska lista je, inače, protiv Zakona o „Trepči“, smatrajući da će ugroziti egzistencijalni opstanak radnika ovog rudnika.
I Srbija tvrdi da je u njenom posedu više od polovine vlasničkog udela „Trepče“ pa je zato Zakon o „Trepči“, koji je usvojen na Kosovu, odlučila da poništi.
