Na pitanje zašto se desio pogrom 2004. godine ako Kfor garantuje bezbednost, Jens Stoltenberg je odgovorio da je Kfor tu da štiti i Srbe i da će biti aktivni, ako je potrebno, i podsetio da imaju velika ovlašćenja od Ujedinjenih nacija, dodajući da će se truditi da imaju veliki broj oružanih snaga koje će ostati tamo.
Govoreći o NATO bombardovanju 1999. godine Stoltenberg je ocenio da je „zadatak bio da se prekine rat i humanitrana katastrofa, a istovremneo da se spreče gubici života civila“ i dodao kako „ne traži od Srba da zaborave ono što se desilo 1999. godine“ ali da „želi da Srbija i NATO sarađuju“.
Stoltenberg je rekao da je misija iz 1999. godine bolno pitanje, ali da je isti slučaj sa svim drugim ratovima u Evropi i dodao kako su se zemlje koje su se borile bile u stanju da idu u budućnost.
Podsetio je da je prošle godine sa predsednikom Aleksandrom Vučićem posmatrao zajedničku vežbu na temu kako se izboriti sa prirodnim katastrofama i dodao „mi sada radimo zajedno i pomažemo da se uništi opasna municija u Iraku“.
„Srbija je istakla da ne želi da bude član NATO-a i mi poštujemo da sama odlučuje o svojoj budućnosti. Vi treba da odlučite, imamo odlične partnere koji su odlučili da budu neutralni kao što su Švedska, Finska ili Austrija“, rekao je Stoltenberg.
Ocenio je da je Evropa puna zemalja koje imaju komplikovanu prošlost i koje su međusobno ratovale kao što su Norvežani i Šveđani a sada su najbolji prijatelji kao i Nemačka i Francuska i dodao da je „važno da ne zaboravimo istoriju ali je važno da gledamo u budućnost i kroz tu saradnju da zajedno napredujemo“.
NATO ne želi konfrontaciju sa Rusijom
Komentarišući deklaraciju o Kosovu iz Rusije, Stoltenberg je rekao da NATO ne želi konfrontaciju sa Rusijom „i ne želi novi hladni rat, već dijalog“, a rezulucija je, kaže, deo uobičajenih poruka koje dolaze iz Rusije.
„Zaboravlja se na humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji koju smo mi preko godinu dana pokušavali da prekinemo diplomatskim putem ali nasilje se nastavilo i zato smo morali da prekinemo to ubijanje“, rekao je Stoltenberg.
Ocenio je da NATO od tada sve vreme radi sa Srbijom kako bi osnažili svoje partnerstvo i saradnju, kao i da bi pomogli srpskim zajednicama na Kosovu.
„Mislim da mnogi saveznici NATO-a vrlo blisko sarađuju sa Srbijom. Investiraju u različite projekte i kompanije u Srbiji. Saveznici NATO-a i EU investiraju zajedno sa Srbijom tako da mislim da postoji veliki potencijal za to da se radi još više toga zajedno, i ako ste u stanju da pogledate u budućnost i vidite potencijal… Mnoge evropske zemlje su upravo to uspele da urade. Nisu zaboravili prošlost već su je prevazišli“, rekao je Stoltenberg.
Rekao je da nikad ne bi pogurao Srbiju da donese odluku oko priključenja NATO-u, a kao prednost priključenja navodi da te zemlje štiti NATO.
„Ali takođe dolazi do promocije ekonomskog prosperiteta zbog stabilnosti i bezbednosti koje su preduslovi za to. Videli smo na primeru Crne Gore koja je članica od 2017. godine da su se investicije iz članica NATO-a udvostručile u međuvremenu“, rekao je Stoltenberg i dodao da postoji veliki potencijal saradnje sa Srbijom.
Kao najbitnije teme godišnjeg izveštaja NATO-a generalni sekretar Jens Stoltenberg naveo je izazove terorizma i nestabilnosti apostrofirajući i Rusiju „koja je koristila snagu protiv Ukrajine i Gruzije“ i dodao kako su to sve pitanja „na koja moramo da reagujemo, i to na defanzivan, odbrambeni način. „NATO je odbrambeni savez, mi ne želimo da provociramo konflikt, mi želimo da ih sprečavamo“, rekao je Stoltenberg.
