Iako je Sever najosetljiviji deo za krijumčarenje, nije primećen porast kretanja robe van carinskih tačaka.
U intervju za Ekonomia Online, portparol Carine Kosova, Adriatik Staviljeci, rekao je da krijumčarenje robe nije u porastu nakon uvođenja taksi, ali prema njemu, jeste došlo do krijumčarenja robe male vrednosti, robe koja obuhvata prehrambene proizvode.
„Ako vidimo statistike od prošle godine i ove godine, vidimo da je manje-više situacija sa krijumčarenjem ista. Iz tog razloga, carina nije primetila indikacije da ima povećanog krijumčarenja proizvoda iz Srbije u velikoj meri, ali šta jesmo primetili, za razliku od prethodnih godina je da je krijumčarenje – ako je ranije bilo sa robom koja podleže akcizi ili većoj taksi – sada preusmereno na robu male vrednosti, uglavnom se radi o prehrambenim proizvodima“, rekao je Staviljeci.
Staviljeci kaže i da ne bi trebalo deliti Kosovo na delove u kojima može da se krijumčari više, ali prema njemu, Sever ostaje da bude i politički problem.
On kaže da je u prvom tromesečju ove godine zabeleženo 10 prekršaja.
„Da, ima slučajeva krijumčarenja, ali ne bi trebalo da se deli Kosovo na delove gde se više krijumčari. Normalno, mi tamo imamo i jedan politički problem, ali kako bilo, što se tiče krijumčarenja ima više slučajeva u severnom delu, ili ima više pokušaja za krijumčarenje, međutim to ne znači da nemamo i u delu Bele Zemlje, ne znači da nemamo i u delu Vrmica.“
„Kada su slučajevi krijumčarenja u pitanju, samo u prvom tromesečju ove godine, u severnom delu smo imali 11 prekršaja, a prošle godine 10. Dakle to ne predstavlja neki porast, ali šta jeste promenjeno je vrsta proizvoda koji se krijumčare“, dodao je Staviljeci.
Za četiri meseca od kako je vlada uvela takse, prema Staviljeciju, uvoz srpske i bosanskohercegovačke robe je u padu. Prema podacima Carine Kosova, uvezena je roba u vrednosti od oko 900 hiljada evra.
„Ako uporedimo, pre zaštitne mere imali smo uvoz od 1.2 do 1.4 miliona u toku jednog dana, sada u ovim mesecima imamo uvoz u vrednosti od samo 900 hiljada evra. Dakle, nivo uvoza proizvoda iz Srbije i Bosne još nijednog dana nije bio isti kao ranije“, rekao je on.
On je rekao da se zbog taksi, uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine zamenjen uvozom iz Albanije, Italije, Makedonije i Bugarske.
„Pri uvozu je došlo do zamene, prehrambenom i građevinskom industrijom, glavnim industrijama na tržištu Kosova su nekada dominirali proizvodi iz Srbije i Bosne, sada su tu nastupile promena, sada Kosovo kupuje hranu ili građevinski materijal uglavnom iz drugih zemalja“.
„Videli smo promene kod uvoza prehrambenih proizvoda počevši od Italije, Albanije, Makedonije i Bugarske, koji pokušavaju da ispune ovu prazninu koja je nastala nakon zaštitne mere“, potvrdio je Staviljeci.
Staviljeci je rekao i da lekovi iz Srbije i Bosne podležu taksi od 100 odsto.
„Svi lekovi koji se uvoze iz Srbije podležu taksi. Trebalo da imate u vidu da nemamo zabranu ili embargo prema toj državi ili Bosni, samo imamo zaštitnu meru, što znači da svaki proizvod, obuhvatajući i lekove, ako ispunjava zakonske uslove za uvoz, može biti uvezen, uprkos naplati od 100 odsto poreza“, rekao je Staviljeci.
Vlada Kosova je 21. novembra prošle godine donela odluku da podigne na 100 odsto taksu na robu uvezenu iz Srbije. Ova odluka je izazvala oštre reakcije Beograda ali i Evropske unije.
