Građani sigurno nisu zaboravili datum kada su predstavnici Srbije i Kosova potpisali prvi sporazum pod okriljem EU. Od tog trenutka njihov život postaje komplikovanji, prinuđeni su da poseduju dupla dokumenta, registarske tablice, plaćaju dupla osiguranja..
Iako je u prvo vreme na severu Kosova postojao veći otpor, kako je vreme prolazilo tako su i tamošnji Srbi pribavljali kosovska dokumenta. Jedan od podataka iz istražvanja je da 73% ispitanika na severu poseduje kosovsku ličnu kartu.
„Mnogo je segmenata Briselskog sporazuma koji su doprineli tome da građani sa severa Kosova u većoj meri imaju potrebu za kosovskim dokumentima, odnosno da moraju da ih poseduju. Ja sam spomenula telekomunikacije, otvaranje računa u banci, ali mnogo je stvari u svakodnevnom životu zbog kojih je neophodno posedovanje kosovske lične karte, što je doprinelo da i građani na severu Kosova u većoj meri poseduju u odnosu na jug“, kaže Sanja Sovrlić, izvršna direktorka NVO „Crno beli svet“.
Tokom istraživanja „Crno beli svet“ se bavio i poverenjem građana u institucije i pitanjem bezbednosti. Zanimljivo je da je za bezbednost zabrinutije stanovništvo na severu, nego južno od Ibra. Najveći strah je od kriminala, pokazuje ovo istraživanje.
„Događaji poput ubistva Olivera Ivanovića, paljenje automobila, ali i drugi bezbednosni problemi koji su se na severu Kosova desili su najverovatnije uticali na građani daju ovakav odgovor“, istakla je Sovrlićeva na predstavljanju izveštaja u Medija centru u Čaglavici.
„Istraživanje je rađeno od maja prošle godine, tako da su ti događaji bili relativno skorašnji kada smo radili istraživanje. Tako da definitivno mislimo da ima i veze jedno sa drugim“, kazala je menadžerka projekta Snežana Đapić.
Direktorka „CBS“ Sanja Sovrlić se ne slaže sa tvrdnjama da delovi Briselskog sporazma nisu primenjeni.
„Jedini sporazumi koji nisu primenjeni jesu o energetici i Zajednici srpskih opština, dok su ostali u nekoj fazi primene, ili su u potpunosti primenjeni ili su u nekoj fazi primene. Tako da se itekako dosta toga promenilo na terenu, ali nisam sigurna koliko je to doprinelo da kvalitet života građana bude bolji“.
Iako nije bilo deo istraživanja, novinare je zanimalo da li je Zajednica srpskih opština zaboravljena priča.
„ZSO više nije tema, a bila je na nivou dnevno-političkih prepirki Beograda i Prištine a da nismo videli konkretne rezultate njenog osnivanja. Sa jedne strane jak otpor Prištine da se uopšte to formira i sa druge strane nedovoljna proaktivnost Beograda i srpskih lidera na terenu da taj proces pomere sa mrtve tačke“, kazala je Sovrlić.
Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poznat i kao Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013. u Briselu. Sporazum je ispred Republike Srbije potpisao tadašnji predsednik vlade Ivica Dačić, a ispred Kosova, tadašnji premijer Hašim Tači, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Njegov glavni rezultat je integracija severa u kosovski sitem. Zbog navodnog uspeha ovog, kako su govorili, istorijskog sporazuma, jedno vreme se spekulisalo da će potpisnici Dačić i Tači dobiti Nobelovu nagradu za mir. To se, ipak, nije dogodilo.
