Učesnici debate „Uzurpacija imovine na Kosovu problem i posle 20 godina“ u Medija centru su, svako iz svog ugla, ovaj problem ilustrovali primerima iz prakse i života.
Viša pravna savetnica regionalne kancelarije Ombudsmana u Gračanici Aleksandra Dimitrijević kaže da je njihov posao nadgledanje rada drugih kancelarija i nezavisnih agencija, kao i državnih organa koji se bave pravno-imovinskim odnosima.
„Konkretno, imamo veliki broj predmeta koji se odnose na težinu postupanja pred sudovima. Na osnovu naših informacija, postoji više hijada zaostalih predmeta u sudovima koji se odnose na uzurpiranu imovinu, imamo određeni broj predmeta koji su u parnici, kao što su predmeti vezani za ometanje poseda, takođe imamo i parnice i tužbe koje se odnose na uklanjanje lica i stvari sa predmetne imovine“, rekla je Dimitrijevićeva.
Ona navodi da sudovi ne rade svoj posao dosledno i ne daju prioritete ovakvim predmetima, iako su u obavezi da to rade.
Aljbina Rečica iz Kosovske Agencije za verifkaciju i upoređivanje imovine kaže da je cilj njihove agencije vraćanje imovinskog prava vlasnicima koji su to pravo izgubili.
„Od 42.742 slučaja koji su podneseni agenciji, rešena je 41.000 zahteva. Agencija je uspela da vrati imovinu podnosiocima zahteva skoro u svim ovim slučajevima, sa izuzećem dve kategorije, gde su stranke same tražile administraciju imovine i kod slučajeva koji nisu mogli da se sprovedu“, kazala je Rečica.
Novinar i glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević kaže da se kroz svoj posao, koji radi 15 godina, mnogo puta susreo sa problemom uzurpirane imovine.
„Ja ne znam da li je negde u svetu zabeleženo da se na ovakav način ne poštuje privatna imovina građana. Mogu da navedem brojne primere, ali je evidentno da su u regionu u kome ja živim mnoga imanja, stanovi i kuće i dalje uzurpirani. Čak u pojedinim slučajevima to rade i institucije, verovato svesno, pošto postoje i pravosudne odluke Apelacionih sudova, vrhovnog suda Kosova, da se ta imovina vrati“, naveo je Dimitrijević.
On ističe da je bilo slučajeva da uzurpatori na ilegalan način naprave ugovore i prisvoje imovinu, a da se kasnije ustanovi da je ugovor potpisao čovek koji je mnogo ranije preminuo. Dimitrijevć je podsetio na slučaj Milorada Đokovića kome je Opština Peć oduzela kuću i plac.
„Plac koji je on pre tridesetak godina dobio od tog istog organa, na kome je sagradio kuću, gde je započeo život, gde se vratio nakon rata bio mu je oduzet. Skupština je 2010. ili 2011. godine odlučila da on ostane bez te imovine. On je vodio postupak protiv Skpštine Opštine Peć, posle dugog i iscrpnog procesa dobio je presudu. Presuda je pravosnažna, ali na dan kada je ta presuda donesena, njemu je SO ponovo oduzela imovinu“, podsetio je Dimitrijević.
Advokat Edvard Gaši navodi da su najodgovorniji za sve što se na Kosovu dešavalo od 1999. godine do danas političari, međunarodna zajednica i, na kraju, državni organi.
„Pored moje kuće u Prištini, u kojoj sam živeo do 2011. godine napravljena je desetospratna zgrada bez građevinske dozvole, skoro u centru Prištne. Pošto nisam pristao na uslove da kuću dam `na procenat`, dok sam bio na službenom putu, u kući mi je podmetnut požar. Srećom, dobrim delom požar je bio saniran. Ja sam protiv investitora podneo krivičnu prijavu, podneo sam prijavu i građevinskoj inspekciji koja je privremeno obustavila postupak gradnje, na nekih šest meseci, a onda se desio presedan da je neko dobio retroaktivnu građevinsku dozvolu. Takav slučaj verovatno nije zabeležen nigde u svetu“, prepričava Gaši svoje lično iskustvo.
U Kosovskoj agenciji za verifkaciju i upoređivanje imovine nemaju podatke o tome koliko slučajeva u vezi sa uzurpiranom imovinom dolazi od strane Albanaca, a koliko od Srba, ali se pretpostavlja da ogroman deo uzurpirane imovine pripada Srbima i Romima koji su napustili Kosovo neposredno nakon rata u junu 1999. godine.
