Kurti je u intervjuu za nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung rekao da su u Briselu u proteklih deset godina sklopljena 33 sporazuma, od kojih u Srbiji dve trećine njih nije sprovedeno.
„Ja priznajem da ta 33 sporazuma postoje, i spreman sam da ih sve uzmem u obzir kada u Briselu počnu zvanični razgovori o normalizaciji odnosa na bazi nemačko-francuskog predloga. Srbija želi da izdvoji taj jedan sporazum, a da preostala 32 ignoriše, kao i nemačko-francuski plan. U tome neću učestvovati“, rekao je Kurti.
„Ako razgovaramo o normalizaciji naših odnosa, spreman sam da razgovaram i o zajednici i pravima srpske manjine – ali ne kao preduslovu za razgovore, nego kao njihovom sastavnom delu“, dodao je on.
Na sugestiju da za neuspeh dogovora nije kriva samo Srbija, pošto on, za razliku od njegovih prethodnika blokira stvaranje zajednice srpskih opština, Kurti je rekao da Srbija „stalno ponavlja da nikada neće priznati Kosovo“, da je Kosovo „veštačka država“, a da „u toj navodno veštačkoj državi želi vrlo realnu zajednicu opština“.
„Srpsko rešenje glasi ‘vi ne postojite, ali mi želimo nešto od vas’. Tako neće moći. Osim toga, kada se za nešto moli, treba uvek imati na umu da ista molba može biti upućena i vama. Na Kosovu manjine čine oko osam odsto stanovništva, u Srbiji oko 20 odsto. Srbija treba da vodi računa o principu. Uz to je i naš Ustavni sud rekao da ZSO nije u skladu sa ustavom Kosova“, rekao je Kurti.
Navodeći da je za reciprocitet prava svih manjina na celom Balkanu, Kurti je vlasti u Beogradu optužio da im nije stalo do prava Srba.
„Ljudska prava su važna da bi se suzbile nacionalističke hegemonije. Ali Beogradu nije stalo do prava Srba. Srbija želi teritorijalizaciju tih prava, a to je nešto sasvim drugo. Beograd želi da se srpske opštine udruže u zajednicu, a ja ne znam nijednog Srbina na Kosovu koji to od mene traži“, rekao je Kurti.
Na pitanje o kritici visokog predstavnika Žozepa Borela da se tvrdoglavo protivio kompromisu na nedavnim razgovorima u Briselu, Kurti je rekao da „nije tvrdoglav, nego veran principiima“.
„Postoje načela i vrednosti kojih se držim i o kojima u Briselu ne pregovaram. Ne idemo u Brisel da bi razgovarali o policiji, tužiocima, carinicima ili katastrima. Mi smo tamo kao predstavnici dve države da bi razgovarali o normalizaciji njihovih odnosa. Radi se o dijalogu o temeljnom sporazumu, a ne o dijalogu za prevazilaženje krize. Ne treba nam dijalog dijaloga radi, niti da bi pokazali da je Brisel aktivan“, rekao je Kurti.
„Ne bi išao u Brisel da se radilo samo o registarskim tablicama. Ja idem u Brisel da bi sklopio sveobuhvatni sporazum. Gospodin Borel je insistirao da potpišemo samo izjavu o registracijama i to predstavimo kao veliki uspeh. To je bilo najvažnije razmimoilaženje, koje sam imao sa njim“, dodao je Kurti.
Odgovarajući na pitanje da li ga opterećuje to što je bio u zatvoru u vreme Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, Kurti je rekao da za njega „nije toliko problematično šta je Vučić bio, nego što ni danas ne pokazuje ni najmanje žaljenje zbog toga šta je bio“.
„Umesto da žali što je bio ministar informisanja Miloševića, on žali što sam više od godinu dana posle njegovog obaranja sa vlasti pušten iz zatvora. To je u više navrata rekao i to me iritira. Ne radi se o tome kroz šta sam ja prošao u zatvoru, nego o tome da se u Srbiji malo toga promenilo“, rekao je Kurti.
Kurti je u intervjuu rekao da Kosovo računa na podršku prjatelja kako bi u što skorije vreme bilo održano glasanje o njegovom prijemu u Savet Evrope.
„Uz to, u decembru ćemo i zvanično podneti zahtev za pristupanje Evropskoj uniji. Naravno da znamo da članstvo neće doći u bliskoj budućnosti. Međutim, važno je da zvanično, fomalno i javno pokažemo našu želju da budemo primljeni u EU“, rekao je Kurti.
