Nerešeni sporovi, bezbednosni izazovi, nedostatak razvoja i preoblikovanje evropskog i međunarodnog poretka samo su neki od problema koji utiču na stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana složili su se učesnici konferencije.
Predsednik Kosova Hašim Tači je kazao da je ustanovljeno da nije dovoljno da se priča samo o tehničkim pitanjima, nego da se radi na izgradnji mira, dobrosusedstva i uzajamnog priznavanja.
„Najbolje bi bilo da Srbija prizna Kosovo kao što to mnogi tvrde, i onako kako bi smo svi želeli, mi kao Kosovo i međunarodna zajednica. Međutim, takva stvar se ne dešava zato što Srbija ima drugu orjentaciju što se tiče evroatlantskih vrednosti i nema nekog jakog međunarodnog pritiska, kako bi ih ubedili da priznaju Kosovo“, rekao je Tači.
Tači je dodao da će bez konačnog dogovora i Kosovo i Srbija stagnirati ka svom evropskom putovanju. On je naglasio da „neće bit ni autonomije, ni bilo kakvog udruživanja“.
„Zato što bi to značilo drugu Republiku Srpsku unutar teritorije Kosova, kako god se to udruženje bude nazivalo. Da, ja sam se sa tim složio ranije, ali uz poštovanje Ustava i zakona Kosova. Međutim, stvari su se promenile. Tada je postojala mogućnost da Srbija prizna Kosovo, dok sada zarad liberalizacije viza ne možemo dati ni autonomiju, ni udrživanje Srbima, a taksa treba da ostanu na snazi“, kazao je Tači.
Direktor programa Beogrdskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković je kazao da nakon poslednjih događaja i nakon rasprave u Skupštini Srbije, koja je trajala dva dana, ne deluje da je konačan mirovni sporazum bizu.
„Neko opšte raspoloženje je da je dijaog zapao u krizu koja traje već izvesno vreme. Postoji nekoliko inicijativa, ne čini se da nas neka od njih vodi u ovom trenutku ka sporazumu koji bi bio održiv. Moguće je da će se neke novina pojaviti. Ono što je sigurno jeste da je Srbija internacionalizovala problem ponovo, delovalo je da je on negde rešen. Međutim, sada deluje da ćemo ponovo videti te najznajčajnije aktere koji pokušavaju, svako sa svoje srane, da dve strane poguraju ka sporazumu“, istakao je Savović.
Direktorka za Zapadni balkan Suzan Falatko kaže da bi trebalo da se Kosovo i Srbija ugledaju na Severnu Makedoniju i Grčku.
„Bez dijaloga nećete ostvariti dogovor, morate da radite na tome da oživite proces i da se angažujete u njemu u duhu fleksibilnosti i kompromisa. Ja ne želim da umanjujem teškoće tog prvog koraka oživljavanja procesa dijaloga. Pozivamo lidere Kosova da pokažu hrabrost i liderske osobine tako što će suspendovati takse, takođe pozivamo Srbiju da pokaže fleksibilnost, da pomogne da se nađe put nazad, ka pregovorima. Ovi korac su nephodni da se umanje tenzije, da se gradi uzajamno poverenje, koji su od kritične važnosti za ostvarenje uspešnog dogovora“, poručila je Falatko.
Ona je dodala da lideri u Prištini i Beogradu duguju svojim građanima bolju budućnost.
Generalni direktor za evropske poslove Nels Engelšen poručio je da „kompromis nije znak sabosti, već znak snage“.
„Kako bi smo uspešno završili dijalog potrebno je koordinirati interese obe zemlje. Mnogi su videli ovu godinu kao priliku da se nađe jedan obostrano prihvatljih kompromis. Potrebne su akcije sa obe strane, a tu računam i na kosovske takse na Srpsku robu kako bi smo ostvarili određeni napredak u dijalogu“, kazao je Engelšen.
Na konferenciji su pored mnogobrojnih međunarodnih eksperata i vladnih zvaničnika učestvovali i panelisti iz drugih zemalja.
