„Izveštaj EK je dosta dugačak, još uvek ga proučavam. Ali ono što na prvi pogled mogu reći je da su ti izveštaji uvek važni barometri zemljama na putu ka EU. Ovaj izveštaj bio je pravičan, pošten sa obe strane, konstatovan je napredak, ali je i rečeno da je potrebno u nekim oblastima uložiti određeni napor“, rekao je Skot.
U izveštaju o evropskim reformama u Srbiji u 2018. godini Evropska komisija je naglasila da su „napredak u vladavini prava i sređivanje odnosa sa Kosovom od bitne važnosti i nastaviće da određuju dalji ritam pregovora o članstvu“ Srbije u EU. U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, podvlači se da je „nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona“.
To je, kako se navodi, „posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU“. Srbija je, ocenjuje EK, „u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, u celini ostala angažovana uprkos uvođenju carina od Kosova“.
On je naglasio i da Srbija ima obavezu da koordinira svoju politiku sa politikom Evropske unije.
„Međutim, u toj oblasti, distanca sa EU se produbljuje, umesto da se približava“, kaže ambasador.
Mediji se koriste za napad za neistomišljenike
Situacija u medijima, kako je rekao, ne ide u prilog srpskim građanima.
„Puno je govora o medijskim slobodama, o nedostatku profesionalizma, o tabloidizaciji, i to ne ide u prilog građanima. To nije samo moja procena, međunarodne organizacije koje govore o situaciji u medijima, Reporteri bez granica recimo, za ove tri godine koliko sam ja ovde, Srbija je na tom indeksu pala za 30 mesta i sada se nalazi na 90. mestu u svetu. S druge strane, ne radi se samo o slobodi medija, razni glasovi se čuju, već se radi i o tome da se mediji ne koriste kao čuvari demokratije, već se koriste za napad na protivnike iz kojih god političkih sredina da dolaze“, kazao je Skot.
Prema njegovim rečima, to nije dobro za demokratiju, za okruženje, za svakodnevno funkcionisanje društva.
„Mislim da ne postoji nijedna demokratska vlada koja se ne žali na medije, setim se Dožna Kenedija, kada su ga pitali, on je rekao – ’Ja ne volim medije, ali vrlo često čujem stvari u medijima koje ne čujem od svojih savetnika u vladi’… Mediji treba da služe kao sistem kontrole i ravnoteže u odnosu na vlast, i možda to neće uvek biti prijatno za vladajuće, ali je to ključan element za društvo i za lidere“, ocenio je Skot.
Na pitanje da li misli da su pregovori Beograda i Prištine zapali u ćorsokak, Skot kaže:
„Po prirodi, diplomate moraju da bude optimisti, moramo da tražimo rešenja. Ali, moramo biti i realni – situacija nije dobra, dijalog se ne vodi i postoji obostrano nepoverenje. Naš stav ostaje nepromenjen, cilj ostaje isti – opsežni sporazum o normalizaciji. A da bismo do toga došli, to podrazumeva dijalog koji vodi EU, mora da postoji dijalog. Obe strane moraju da se vrate za pregovarački sto, da vidimo kako možemo da idemo napred“.
O političkim razlikama razgovarati na dostojanstven način
Sednica Skupštine Srbije o Kosovu u ponedeljak je, s tim u vezi, kaže, bila važna.
„Debata u parlamentu je bila važna, prvi put od kada sam ja ovde, razgovaralo se otvoreno na sednici Skupštine. Ono što je predsednik Srbije rekao bilo je interesantno, o hvatanju u koštac sa gorkom istinom o Kosovu. Bilo je i pomalo tužno što opozicije nije bilo, i to je jedan od problema u političkom dijalogu. I vlast i opozicija moraju da otvoreno razgovaraju o političkim razlikama na dostojanstven način, a jedan od tih mesta je parlament“, rekao je ambasador Skot.
Dodao je i da dijalog u skupštini, na žalost, nije bio detaljniji.
„Događaji narednih dana pokazali su koliko je krhka situacija na Kosovu“, rekao je Skat misleći na hapšenja na Kosovu.
Na pitanje da li su predstojeći razgovori u julu u Parizu ključni, Skot kaže:
„SAD nisu pozvane ni u Berlin, niti smo obavešteni da ćemo biti pozvani u Pariz. Ja podržavam ideju da pokušamo da okupimo strane da razmišljaju o tome kako ići napred. Nastavićemo da podržavamo i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji. Ukoliko sastanci u Berlinu i Parizu pomognu u tome, mislimo da je to sve za pohvalu“.
Ključ za nastavak dijaloga, kaže, je u tome da „barijere i tarife koje zaustavljaju nastavak pregovora, moraju da budu uklonjene“.
„SAD kažu da tarife ne pomažu tome i da ih treba ukinuti. Treba preduzeti mere da bi proces išao napred, a u poslednjih šest meseci on ide unazad. Ne želimo da kritikujemo EU za nešto što su radili, to je njihov proces i mi ih podržavamo, bili su aktivni od samog početka… Nadam se da Beograd i Priština vide da EU pokušava da bude pošteni posrednik u svemu tome“, kazao je Skot.
Prema njegovim rečima, rešenje za Kosovo mora da proisekne „iz ovog regiona“.
„Ne iz Brisela, Vašingtona, mora iz Prištine i Beograd…I to rešenje mora da bude trajno, da doprinese ne samo pomirenju Srba i Albanaca, već da pomogne stabilizaciji regiona Zapadnog Balkana“, rekao je Skot.
