Žiri manifestacije “Vidovdansko pesničko bdenije 2019”, a koji su ove godine činili pesnik Ivan Negrišorac, doc. dr Slobodan Vladušić i književni kritičar Žarko Milenković jednoglasno su doneli odluke o dodeli književnih nagrada.
“Širok je dijapazon onih koji bi trebalo da ponesu nagradu, a kako je baš ove godine bilo četvoro njih, mi smo kao članovi žirija odlučili da vrednujemo ono nacionalno, što svaki pesnik nosi u svojoj poetici i da ne bi bilo samo to već da bude u simbiotici sa modernim. Nacionalna tematika modernog izraza je dobila pobednika“, rekao je Milenković.
Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“ koja se dodeljuje za sveukupno književno stvaralaštvo pripala je pesniku iz Beograda Gojku Đogu. Laureat je kazao da nagradu nije očekivao, ali da je uzbuđen što je ipak pripala njemu.
„Ove nagrade koje se dodeljuju na neki način bacaju svetlo na našu literaturu i kulturu, na onaj deo koji je pomalo zapostavljen kao što je danas poezija u ovoj silnoj buci koja se čuje oko nas“.
„Gračanačka povelja“ je pripala Miroslavu Maksimoviću, pesniku iz Beograda, on je istakao da je veza između Kosova, peozije i Sraba neraskidiva.
„Poezija spaja to. Onim vekovima kada smo robovali pod Turcima u poeziji je sačuvana ta neka unutrašnja energija i ono naše pamćenje slobode koje je onda samo grunulo u 19. veku u onim ustancima. Tako da to sve kad se spoji, posebno na ovom mestu, sami protumačite šta to može čoveku da znači“, kazao je Maksimović.
Blagoje Baković kome je dodeljena nagrada „Kondir kosovke devojke“ ističe da nema ozbiljnijeg stvaraoca koji se nije bavio pesničkim bdenjem i bdenjem nad kosovskom sudbinom.
„Izuztena mi je čast da sam se našao među dobitnicima ovih nagrada, meni je ove godine pripao `Kondir kosovkse devojke`, to je kondir pun ljubavi koja nas povezuje, to je kondir pun ponosa, pun časti i pun dostojanstva, onoga što se nalazi u tom kondiru, time se nazdravlja za dušu kosovskim junacima koji su pre 630 godina u noćašnju noć primali svoje presmrtno pričešće“.
Pesnikinji iz Beograda Jani Aksić uručena je nagrada „Pero despota Stefana Lazarevića“.
Manifestaciju su, pored pesnika koji su kazivali svoje stihove, uveličali i Simfonijski orkestar, narodni ansambl i hor RTS-a.
Dirigent Bojan Suđić je kazao da je veza koju već pet godina uspostavljaju sa manastirom Gračanica, „a pre svega sa narodom koji ovde opstajava, veoma važna“.
„Činimi se da je naša obaveza da očuvamo i naš manastir i naše pamćenje. Ukoliko se ispišemo iz društva našeg, onda imamo pravo da postanemo nešto drugo, neki drugi, bolji, civilizovaniji, napredniji, ali dok god smo deo ovog naroda, imamo obavezu da smo okupljeni oko naših najvećih svetinja, da smo u najvećim datumima tu, i da pre svega dajemo osećaj veze sa maticom, sa onim delom koji nema tih problema koje ima narod u Gračanici i na čitavom KiM. Mislim da je ta veza ono što je najveća naša obaveza, i da je upravo na umetnicima i kulturi da daju tu duhovnu hranu, ponekad mi se čini potrebniju nego namrenice koje se ipak nekako prošvercuju preko granice, i nađu načina da se dopreme narodu, ali teško se švercuje kultura ukoliko mi sami nje nismo svesni i ako nismo svesni svog identiteta“, naveo je Suđić.
Ovogodišnjem „Vidovdanskom pesničkom bdeniju“ prisustvovali su, pored mnogobrojnog naroda i episkop raško-prizrenski Teodosije, arhimandrit Ilarion, gradonačelnik Gračanice Srđan Popović, predsednik Privremenog organa skupštine grada Prištine Ljubinko Karadžić, kao i oficir za vezu u Prištini Dejan Pavićević.
