Novinar iz Beograda Đorđe Vlajić kaže da dijalog mora imati perspektivu, te da ne vidi načina kako će se kosovsko pitanje rešiti bez dijaloga.
„Mislim da ni Prištini, ni Beogradu, a ni Briselu u ovom trenutku ne odgovara da se ubrza dijalog, odnosno da se ponovo otvori. Briselu treba vremena da stabilizuje administraciju, da se utvrdi jasna pozicija Brisela i šta Brisel uopšte tu hoće. S druge strane, i Beograd i Priština, su u nekoj vrsti predizborne situacije. Na proleće će u Srbiji biti izbori, pretpostaljam da će i na Kosovu uskoro biti, tako da u ovom trenutku nikome ne odgovara da se nešto radi“, istakao je Vlajić.
Vlajić napominje da će u međuvremenu „život ići svojim tokom“, i da će nezavisno od toga šta političke elite rade, ljudi funkconisati u ambijentu koji već 20 godina traje.
Da se nikome ne žuri da se dijalog nastavi slaže se i novinar iz Prištine Agron Bajrami. On tvrdi da se trenutno „ne zna o čemu bi se pričalo“.
„Taj dijalog je već duže vreme u krizi i to nije zbog taksi, takse su manje-više posledica krize koja se desila. One se sada uzimaju kao razlog, ali je razlog zapravo bio taj što se unutar dijaloga počelo pričati o mogućoj podeli Kosova, razmeni teritorija, menjanju granica i mislim da je to stvorilo jednu dublju krizu unutar procesa koja još uvek traje. Problem je što je većina na Kosovu, ali i neke veoma važne zemlje unutar Evropske unije, protiv toga da se o tome diskutuje“, naveo je Bajrami.
Vlajić je mišljenja da su takse koristile Beogradu kao „dobar izgovor da se ne bavi dijalogom“.
„Da nije bilo taksi moralo bi da se sedi, da se razgovara, ili bar da se simulira, a toga nije bilo. Drugo, maše se tim nekim kontramerama Srbije koje će biti ozbiljne, međutim mere se ne preduzimaju, niko ne zna o kojim merama je reč a izgovor za to nepovlačenje mera je da se ne ugrozi srpski narod na Kosovu, a pritom, koliko vidim, računa se samo na ove Srbe na severu Kosova, a ovo što ispod Ibra živi, to kao da ne trpi posledice taksi“, kazao je Vlajić.
Bajrami je kazao da cilj onih koji se bave dijalogom (Nemačke, Francuske, SAD i EU) nije da se priča o statusu Kosova, već da se pronađe način „kako će Srbija da živi sa ovim statusom koji trenutno postoji“.
„Sve ove zemlje su priznale Kosovo kao nezavisno, čak smo i čuli od ljudi iz američke ambasade, ovde i u Beogradu, a i iz Vašingtona da bi krajnji cilj trebalo da bude međusobno priznanje. A to znači da Srbija treba da se pomiri sa tom činjenicom da je Kosovo nezavisna država i da to nije deo njene teritorije, ali da ima legitimne zahteve kada se radi o Srbima koji žive na Kosovu, a da sa tim zahtevima treba da se pomiri Kosovska strana“, rekao je Bajrami.
Vlajić, s druge strane, kaže da oba društva prvo moraju da sazru i prihvate situaciju da nisu neprijatelji.
„Za mene je jako važno pitanje, da li bi i u kojoj situaciji, šta treba da se dogodi, koliko društvo treba da sazri da za ljude koji žive u Srbiji bude normalno to da predsednik Vlade bude Albanac, ili da predsednik Kosova bude Srbin“, kazao je on.
Očekuje se da će pre nastavka dijaloga Kosovo ući u izborni ciklus, koji se najavljuje na jesen, tvrdi Bajrami. Do tada se ništa značajno u vezi sa dijalogom neće dogoditi, zaključuje naš sagovornik.
