Zbog značaja koji Bela vila ima za očuvanje identiteta i kontinuiteta Srba u Velikoj Hoči ovaj običaj je 2017. godine upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Prestavljajući istraživanje o ovom običaju dr Pavlović je kazao da se vrednost jednog običaja ogleda upravo u tome koliko je on važan za njegove nosioce danas. A Bela vila za mešane Velike Hoče i danas ima naročitu vrednost.
„Gedajući njihov današnji položaj i očuvanost tog položaja Bela vila je važan činilac identiteta Srba u Velikoj Hoči. Taj običaj je deo tradicije sa kojom se stanovništvo ovog mesta poistovećuje i smatra isključivo svojim i povezuje svoje postojanje, svoj kontinuitet na tom području upravo sa postojanjem i kontinuitetom Bele Vile. Кako bi neki moji sagovornici tamo rekli: dok postiji Bela vila, biće i Srba u Velikoj Hoči ili drugim rečima, ako ne bude Bele vile, neće biti ni Srba. Dakle Bela vila u tom smislu za Srbe je od tog značaja jer je čuvaju zarad svog identiteta. Ako i nju iz pojedinih razloga zaborave pitanje je da li će se oni osećati onime što danas za sebe smatraju nosiocima svoje tradicije i čuvarima svoje tradicije od pamtiveka pa do danas“, kazao je dr Pavlović.
Uz video projekciju gde je prikazan sam čin ovog običaja, dr Pavlović je kazao da se običaj Bela vila praktikuje na treći dan Vaskrsa. Beloj vili prethodi litija i „igra paunova“, a sam obred Bele vile, kako je objasnio sastavljen je iz dva dela, igre koja simbolizuje lov divljih konja i igre „zidanja grada“.
U prvom delu običaja, desetak mladih momaka, tzv. lovaca mladim olistalim granama nastoje da „ulove“ dvadesetak drugih momaka koji u ovom slučaju predstavljaju divlje konje i da ih dovedu do mesta koje simbolizuje pijacu kako bi ih prodali kupcima.
U drugom delu običaja mladići prave formaciju kružnog oblika, sastavljenu iz dva reda učesnika, gornjeg i donjeg kola, gradeći grad i pevajući pesmu „bela vila grad gradila“. Tom prilikom, prema rečima dr Pavlovića, naročito se vodi računa o izdržljivosti momaka koji na svojim ramenima drže momke iz gornjeg kola.
„Za žitelje Velike Hoče je od izuzetne važnosti da Bela vila uspe, jer oni veruju da ona ima uticaja na uspeh u budućnosti koja se ogleda ne samo u plodnosti godine, već i u drugim segmentima uopšteno vezanim za njihov opstanak,“ kazao je dr Pavlović.
Velika Hoča predstavlja jedno od glavnih središta srpske duhovnosti i kulture na Кosovu i Metohiji. Ovo mesto se odlikuje velikim brojem pravoslavnih svetinja, ali i bogatim kulturnim nasleđem koje je prenošenjem sa generacije na generaciju lokalno srpsko stanovništvo sačuvalo do danas.
U Srpskom kulturnom centru na jesen će biti predstavljen još jedan stari običaj koji je takođe upisan u Nacionalni registar za nematerijalno kulturno nasleđe. Radi se o „Ženidbi Кraljevića Marka“, običaju koji se primenjuje u Štrpcu.
