„Na Кosovu i Metohiji su pripadnici srpskog naroda, crkva i hrišćansko kulturno-istorijsko nasleđe žrtve nacionalističke ideologije stvaranja homogenog etničkog, kulturnog i verskog prostora“, rekao je Dačić u govoru koji prenosi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Dačić je rekao da su posebno od juna 1999. godine od kada je Kosovo pod administrativnom upravom Ujedinjenih nacija, „ugroženi gotovo svi elementi opstanka srpske zajednice – ljudi, materijalna i nematerijalna kulturna baština, crkve i manastiri“ i da se uništavaju verski, kulturni i istorijski tragovi slovenstva i pravoslavlja.
„Od četiri izuzetna verska objekta koja se nalaze na listi svetske baštine Uneska u opasnosti – Pećka patrijaršija, manastir Visoki Dečani, manastir Gračanica i Bogorodica Ljeviška, opstala su samo tri jer su bili pod punom fizičkom zaštitom NATO snaga u vreme organizovanih talasa etničkih pogroma“, rekao je Dačić.
Dačić je podsetio da poslednji izveštaj Stejt departmenta o religijskim slobodama na Kosovu potvrđuje kršenje prava vernika Srpske pravoslavne crkve.
„Zabeleženi slučajevi napada na srpske vernike predstavljaju izraz sistematske netolerancije i kršenja njihovih osnovnih verskih prava. Izveštaj takođe registruje ugrožavanje vlasničkih prava Srpske pravoslavne crkve, uključujući odbijanje sprovođenja sudske odluke o povraćaju zemlje manastiru Visoki Dečani, kao i zabranu divlje gradnje u posebnim zaštićenim zonama“, rekao je Dačić.
Dačić je ukazao da krađe, vandalizam i ekstremističke poruke na verskim objektima SPC ostaju nekažnjena dela, ocenivši da je to vrlo zabrinjavajuće. Rekao je da je zbog svega što je naveo za unapređenje verskih sloboda na Kosovu potrebno promeniti pristup i da većinska zajednica i njene institucije odustanu od dvostrukih standarda, negiranja, minimiziranja i kontinuirane diskriminacije.
Dačić je istakao da je Srbija sekularna država koja prepoznaje sedam tradicionalnih verskih zajednica i u kojoj, prema odredbama zakona, deluje 28 aktivnih verskih zajednica.
On je rekao da u ime Srbije izražava solidarnost sa porukama protiv verski motivisane netrpeljivosti, netolerancije i diskriminacije po svim osnovama, uključujući versku opredeljenost, kao i poruku protiv nasilja i govora mržnje i istakao potrebu za reafirmisanjem međunarodnih stnadarda u vezi sa verskim slobodama.
