U ovoj opštini trenutno ima oko 9.500 hektara obradive površine i ljudi se uglavnom bave ratarskom prizvodnjom. Opština Gračanica je ruralno područje, uslovi za bavljenje poljoprivredom su dobri, ali na vremenske (ne)prilike poljoprivrednici ne mogu imati mnogo uticaja.
Teška godina za poljoprivrednike
Poljoprivrednik iz Gračanice Dejan Perić ističe da je ovo teška godina za poljoprivrednike. Prema njegovim rečima, s obzirom na nepovoljne vremenske uslove, prinos pšenice je slabiji u poređenju sa prošlom godinom.
„U poređenju sa prošlom godinom, ove godine je mnogo manje pšenice zasejano jer je bilo problema sa otkupnim cenama. S obzirom da je bila teška godina i prinos je manji. Na pojedinim parcelama je prinos dobar, ali je uglavnom u odnosu na prošlu godinu lošije. Na boljoj parceli od jednog hektara bude otprilike oko pet tona i to je dobra pšenica“, objašnjava on.
Rad se, ipak, isplati
Napominje da se subvencijama od 150 evra po hektaru poljoprivrednicima pomaže. Iako su ulaganja tokom godine velika, on kaže da se rad isplati. Ističe da je otkupna cena žita ove godine veća i da iznosi 20 centi.
„Po hektaru se uloži oko 600 evra tokom godine, uključujući đubrenje, naftu, rad… Ove godine su bili mnogo teški uslovi, kasnili smo sa setvom, bila je suša u jesen. Negde decembra meseca smo završili setvu, a to je već kasno. S obzirom na uslove kakve smo imali tokom godine, pšenica je dobra“, kaže Perić.
Da vremenske prilike nisu „isle na ruku“ poljoprivrednicima i da je sezona žetve ove godine pomerena potvrđuje i kombajner iz Livađa Marko Filipović.
„Žetvu smo počeli tek ovih dana, zbog loših vremenskih uslova. Prinos je manji u odnosu na prošlu godinu, oko 3,5 tone po hektaru. Kvalitet žita je od 75 do 85% hektolitara. Na većoj površini se isplati, ali onima koji nemaju svoju mehanizaciju je dosta teže“, ističe Filipović.
On napominje da posla ima uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavaju poljoprivrednici i da se rad ipak isplati.
„Ove godine je cena vrše oko 100 evra. Nama se isplati, ima posla. Od ministarstva poljoprivrede nemamo nikakvu pomoć. Nemamo pomoć u vidu regresirane nafte kao ranijih godina. Sami kupujemo naftu po istim cenama kao što je na pumpama“, kaže on.
Značaj ove ratarske kulture je veliki. Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Njome je zasejana četvrtina obradivih površina na svetu.
