Nesvakidašnju lepotu Visokih Dečana, hrama koji nazivaju istorijskim srcem srpske kulture, lično dožive ne samo verujući. Iz Metohije podno Prokletija ponesu posebna osećanja i vraćaju se Dečanima iznova.
Mnogi su u spomenici zapisali svoje utiske, a nekadašnji doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito se sa suprugom Jovankom samo potpisao. Knjige utisaka čuvaju se u Dečanskoj biblioteci sa kapitalnim monografijama i drugim vrednim izdanjima.
„Imamo praktično od Osnivačke povelje manastira, pa kroz ceo turski period razna dokumenta sačuvana. Monasi su čuvali, naravno, dokumenta koja su im bila potrebna i za ostvarivanje prava na imovinu“, kaže jeromonah Petar, kustos manastira Visoki Dečani.
Tako je svetlost dana ugledala zbirka od 270 turskih dokumenata iz kojih se vidi istorijat manastira od početka 16 stoleća. Tu je i 65 fermana Sulejmana Veličanstvenog, ali i sve ono što svedoči o srpskom trajanju do danas.
„Nastojimo pogotovu na engleskom da objavimo što više dokumenata, da strancima koji se bave na razne načine Kosovom i Metohijom ponudimo istorijske izvore ne samo o našem manastiru, nego uopšte položaj srpskog življa kroz istoriju Metohije“, navodi jeromonah Petar.
Vredna biblioteka Dečana uskoro će biti digitalizovana, dok je projekat kojim su obuhvaćeni arhitektura i slikarstvo zadužbine Stefana Dečanskog već realizovan.
U Vaznesenjskom hramu vrsni srednjovekovni umetnici naslikali su svaki dan u godini, zato istoričari umetnosti i freskoslikari za slikarstvo Visokih Dečana kažu da je ilustrovana Biblija.
Digitalni projekat Dečana biće dostupan u celom svetu.
„Ovi projekti ne samo što popularišu lepotu i raskoš srednjovekovne umetnosti Srbije oni su možemo reći i najbolji ambasadori ili misionari našeg kulturnog nasleđa“, dodaje dr Dušan Vujičić, urednik Izdavačke kuće „Platoneum“ u Novom Sadu.
Tako se digitalizacijom Visokih Dečana na savremen način potvrđuje da je to pravoslavno kulturno nasleđe, podignuto u vreme procvata srpske srednjovekovne države i ne može se preimenovati.
