U svojoj besedi vladika Teodosije rekao je okupljenim povratnicima da je vera vlatila ljude u ovaj kraj.
“Ova sela kada pogledamo govori najbolje o tome. I ovaj hram, i ove kuće, i ove njive, i ova deca koja se rađaju ovde u ovom selu, sve je to blagoslov Božiji, ali vaša vera koju ste prineli, nebi se mogli vratiti i održati da niste imali veru, da niste bili uz svoju crkvu i da crkva nije sa svojim narodom a svi smo mi crkva, svi mi činimo crkvu. Nema crkve bez vernika i to treba da znamo i zato mi blagodarimo”, kazao je u besedi vladika Teodosije.
Nakon osvećenja spomenika stradalim Srbima u opštini Istok, vladika je rekao da su to ljudi koji, čuvajući veru, čast i dostojanstvo nisu hteli da odu sa ovih prostora.
“Postradali su sa verom u Boga i u pravdu njegovu, da ih gospod nastani u nebeskim naseljima, da im podari radost carstva nebeskog a nama svima da hodimo njihovim primerom, da i mi čuvamo svoje dostojanstvo, veru, čast i sve ono što smo primili od naših svetih i naših predaka”, rekao je vladika Teodosije.
Milijani Simić pre dvadeset godina nestali su otac i brat koje nikada nije prestala da traži ali do danas o njima ništa ne zna. Zbog toga često dolazi u svoje rodno selo Ljubožda.
“Odem tamo. Živim da se napijem one vode, da živim tug de sam porasla i da se setim mog života, detinjstva, da spomenem moga oca. Ako ga ne vidim barem da mu dođe ćerka u svoje selo i da nisam zaboravila, i dag a nikad neću zaboraviti. Tražim ga dvadeset godina, nikada nisam mesto propustila dag a potražim”, izjavila je Simić.
Predsednik privremenog organa Mališa Đurić obratio se prisutnim gostima nabrojavši projekte ideje koje je realizovala njegova kancelarija. On je govorio i o stradanju Srba u opštini Istok.
“Odlukom moćnih narod srpski sa prostora cele metohijske zemlje napustio je svoja ognjišta i izvorišta, i uputio se bez volje, kod svojih, da im budu gosti. Oni koji su ostali i verujući u pravdu i veličinu ljudskog dostojanstva postali su stradalnici. U vremenu povratka, umesto na ognjišta, zatekli su zgarišta, izvorišta zatrovanih voda, njive zarasle u korovu, voće posečeno, puteve iskopane. Kao da je počinilac ovih dela uputio poruku svima nama: ovde nemate šta da tražite!”, rekao je Đurić.
Obeležavanje osamnaest godina povratka završeno je kraćim kulturnoumetničkim programom koji je organizovao Dom kulture Gračanica a potom je usledio ručak za sve prisutne.
