U odnosu na isti period prošle godine prijavljeno je 17 slučajeva više. Ovaj podatak, kako kažu u policiji, ukazuje da je povećana odlučnost kod žena da prijave nasilje, ali i da je nasilje u porodici problem koji je u porastu. Ipak, ne postoiji realna statistika, jer mnogo žena trpi i krije nasilje.
„U 2018. godini, od januara do juna prijavljeno je 46 slučajeva porodičnog nasilja. U istim periodu ove godine imamo 63 slučaja“, kaže šef operative PS u Gnjilanu Negovan Mihajlović. On dodaje da je više poverenja danas u policiju, dodajuči da se ranije nasilje u porodici manje prijavljivalo jer se, uglavnim prikrivalo.
Sociolozi kažu da je nasilje nad ženama globalni problem i da se ne radi samo o izolovanim slučajevima. Upozoravaju da nasilje nad ženama često povlači sa sobom i nasilje nad decom i da bi se ono sprečilo, neophodna je osuda društva.
„Svedoci smo toga da žene trpe nasilje. Nasilje nije samo fizičko, već može biti psihičko, seksulani oblik nasilja. Često žene nisu svesne i društvo nije svesno da neka osoba trpi nasilje“, kaže sociolog Slobodan Miljkovć.
U policijskoj stanici u Gnjilanu kažu da imaju specijalizovane jedinice za slučajeve nasilja u porodici.
Kažu da pored fizičkog, žene trpe i ekonomsko, psihičko, verbalno, sajber i medijsko nasilje. Na Kosovu po tradiciji ženski pol ne nasleđuje imovinu, tako da su posle udaje u većini slučajeva žene zavisne od svojih muževa. Kada se nasilje pojavi pošto su ekonomski zavisne, one nemaju kud. Sigurne kuće ili ženski centri su samo početni korak u zaštiti žena.
Predstavnici američkog kontigenta KFOR-a i Misije OEBS-a na Kosovu, uručili su krajem jula „Ženskom centru za podršku i razvoj“ u Bostanu ćebad, jorgane, jastuke i dušeke, kako bi olakšali boravak ženama, žrtvama nasilja u porodici.
Ova donacija je mali znak pažnje da žene nisu zaboravljene. Skrenuta je pažnja da su upravo žene osnova društva i porodice.
„Ako želimo da napravimo jako društvo, moramo imati jake žene. Institucije i drušvo moraju da zaštite žene koje su jezgro tog društva. Na žalost, ženama je potrebna zaštita“, rekao je na ceremoniji dodele pomoći direktor Regionalne kancelarije Misije OEBS-a u Gnjilanu, Džejms Lion.
Lion je takođe kazao da u svakom društvu ima jakih žena, da mogu po fizičkoj konstituciji biti male, ali su u stvari jake. On je kao primer uzeo Delu Hodžes, koja je više od dve decenije služila u američkoj vojsci. Kako je Lion rekao Dela Hodžes, koja je na čelu „Bondstila“, bila je zadužena za sve pogone i opremu američke vojske i vrlo je zainteresovana za ženska prava na Kosovu.
„Porodica je ovde isto toliko važna kao i u Americi, ljudi sve rade za porodicu i svoju decu“, rekla je odlazeća direktorka Tima podrške za Balkan, Dela Hodžes.
Na pitanje kako je uspela da uskladi brak, porodicu i karijeru, ona je rekla da je uvek potrebno napraviti balans.
Vesna Stajić, iz Udruženja žena povratnica „Naš dom“ i jedna od inicijatora za osnivanje prihvatilišta za žene u kosovskom pomoravlju, kaže da je podrška institucija, stranih organizacija i svih osoba dobre volje vrlo važna podrška u procesu osnivanja kuće za sve žrtve nasilja.
„Dugujemo veliku zahvalnost KFOR-u, koji je od samog početka uz ovo prihvatilište i nadam se da će se ta podrška nastaviti. OEBS je uz nas od samog početka, znaju sve naše nedaće i radosti. Danas su ovde koleginice sa celog Kosova, što je dobra prilika za druženje i razmenu iskustava“, rekla je Vesna Stajić.
Dodeli pomoći prisustvovale su predstavnice skloništa za žene iz Gnjilana, Peći, Prištine i Đakovice.
„Kosovo ima 10 prihvatilišta, imalo je 9, a sada 10. Mi kao prihvatilište dajemo našu podršku Vesni Stajić. Samo mi koji radimo u ovakvim centrima znamo koliko je ovo važno za žene. Mi ćemo da podržavamo jedna drugu i nadamo se da ovo prihvatilište neće imati mnogo žena“, istakla je predstavnica prihvatilišta za žene iz opštine Peć, Ardita Bala.
Zamenik kosovskog ministra pravde, Naim Ćelaj je u svom obraćanju istakao da zna koliko je teško napraviti i voditi ovako sklonište.
„Znam koliko je teško Vesni Stajić da osnuje ovo sklonište, znam da nije lako, znam za sve poteškoće sa kojim se suočavaju. Trudili smo se da damo pomoć i podršku. Međutim, više puta institucije nisu bile na zadovoljavajućem nivou da vam daju podršku koja vam treba. Nedostajale su prakse saradnje institucija i ovog Centra. Zato današnja pomoć ima poseban značaj i poruku. Mislim da je ovo najbolji primer podrške ovim centrima“, rekao je Ćelaj i dodao da je dužnost institucija da nađu rešenje za ovakve centre.
Potpredsednik opštine Novo Brdo, Siniša Dimić je kazao da je za njihovu opštinu od velikog značaja što mogu da pomognu prihvatilište za žene u selu Bostane i izneo nadu da broj korisnica ovog Centra neće biti veliki.
„Prisustvo predstavnika kosovske Vlade je znak da imamo podršku da se borimo protiv nasilja nad ženama u čitavoj državi“, rekao je Dimić i dodao da će se opština truditi da pomaže ovakve projekte.
Na Kosovu su mnoga prava žena ugrožena. I dalje su na snazi tradicionalni okviri po kojima žena nema prava na nasleđivanje imovine, iako u zakonu piše suprotno. Bilo da je domaćica, političarka, učiteljica, krojačica ili nešto drugo, svaka na svoj način daje doprinos ovom društvu. Ipak, potrebno je da budu aktivnije, kako bi poboljšale svoj položaj, prvenstveno boreći se za svoja prava, ostavljajući iza sebe „običaje“ sredine u kojoj žive.
Ujedinjene nacije su početkom ove godine objavile Istraživanje po kojem je za ženu edno od najopasnijih mesta upravo njihov dom. Istraživanja pokazuju da je oko 16 miliona žena pogođeno nekom vrstom nasilja od svoje 15 godine.
