Pred oko stotinak žitelja Goraždevca parastos su služili iguman manastira Visoki Dečani Sava, iguman manastira Draganac Ilarion uz sasluženje lokalnih paroha.
„Uzeti su kao najlepši plod u svom detinjstvu. Nikada neću zaboraviti kada sam video to mesto zločina gde su se videli krv, patike i njihova odeća. Hvala Bogu, neki su se i oporavili i hvala Bogu da nije bilo više žrtava“, kazao je na početku svoje besede otac Sava.
On je rekao da se uz tugu, bol i sećanje na sve nevino postradale, istovremeno i „raduje Gospodu što nas nije ostavio i nije nas zaboravio“.
„I kao da čujemo pesmu da budemo dostojni i da živimo u miru i slozi, koja nas je vekovima okuplja. To je naša vera koja će nas očuvati, jer ako izgubimo veru, ništa nas neće sačuvati. To je vera koja je sačuvala i ovo selo kroz vekove, Srbe sirom KiM, na svim stratištima na kojima je naš narod stradao. Svi koji su činili zločine će sigurno odgovarati, ako ne pred sudom čovečijim, sigurno pred sudom Božijim“, kazao je arhimandrit Sava.
Otac ubijenog dečaka Panta Dakića rekao je novinarima da je sama misao na takav monstruozni zločin strašna i da je počiniocima mesto iza rešetaka.
“Istraga je obustavljena, pozvali su me lično kada je istraga obustavljena. Bila je tamo Slovenka i ona je jednostavno rekla (slegla) ramenima, meni je samo naređeno da obustavim”, rekao je otac pokojnog Panta Dakića.
Parastosu je prisustvovao i pomoćnik direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Bojić, koji je rekao da je Kancelarija imala u planu da postavi spomen ploču na mestu gde su stradala deca ali da se od toga odustalo zbog neslaganja porodica.
Trinaestog avgusta 2003. godine, na licu mesta ubijen je Ivan Jovović (19), dok je dvanestogodišnji Pantelija Dakić povredama podlegao u pećkoj bolnici. Bogdan Bukumirić (14), Đorđe Ugrenović (20), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13) tada su bili teško ranjeni.
